Просветни гласник

866

цркиени и шаолски двтопис

Главном Просветном Савету. Прегледао сам рукопис »Упутство у Математичку ГеограФпју за средње шкоде...." г. Косте Ковачевића, проФесора, превод немачког деда Ее11кс1еп (1ег та1ћетаИзсћеп (шн! рћуб1каН8сћеп) 6ео§гарћ1е топ Бг. Мкћае1 6е1з1ћеск, II. Аи11.1890. У исти рукопис унео сам све исиравке, по мо м мњењу, нужне, да бп се овај рукоппс могао штампатн за потребу наших средњих школа. Чпиећи ово, имао сам на уму само то: да паша школа добије што бољп уџбенпк за ову грану популарпе Астрономије. Па за то п молпм Главни Просветни Савет, да овај рукоиис са унесеним исправкама, на које ће сигурно и г. преводилац прпстати, усвојп за оне потребе којима пх г. Ковачевић памењује. 27. априла 1892., у Београду. Члан Просветног Савета Милан Недељковић проФ. Вел. Школе.

Примедба. — Ако Главни Просветна Савет ово мљење усвоји, молио бих та и за ово : да ми се, при штампању овог рукописа, шалу редовно последње коректуре сваког табака, пре него шго буду деФинитивно одштампа-ни. М. Недељковић. На основу овпх рсФерата Савет је одлучпо: да бп се ово дело могло примитп шо помоћпа књпга у средњим школама, ношто га преводплац поправи по прпмедбама г. г. реФерената. у колпко се опе тпчу тачпостп самога превода. Г. г. реФерентпма одређено је на пме хонорара свакоме по четрдесет (40) дпнара. С овим је свршен овај састанак.

ЦРКВЕНИ И ШКОЛСКИ 1ЕТ0ПИС

АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ КРА/ђЕВИНЕ СРБИЈЕ (Извештај Њсгов. Високоиреосвештенства г. митроаолита Жихаила о сво.ч званичном раду у 1892. години). На основу члана 27. тач. 18. закона о црквеним властнма, подносимо следећн извештај о раду Нашем, којн обузпма време од свршетка седнпца прошлогодишњег Арх. Сабора па до дапас. Подносећи извештај Наш, сматрамо за дужност доставитп до знања преосвећеној господп члановпма Архијерејског Сабора, да смо као пзвршилац одлука арх. Сабора, сходно проппсу члана 22. тач. 3. закона о цркв. властима, саопштили све одлуке коме треба. У исто време достављамо до знања Арх. Сабору, да је питање о иротоирезвитеру округа пожаревачког, г. Жнвку Ивановпћу, свршено, и да је г. мпнистар просвете и цркве .нх послова Јован Бошковић, актом својим од 23. Акгуста ове год. ДБр. 1052, у одговор па протест Наш, од 5. Августа ове год. којн смо уложилп бив. мпнистру г. Андрп Николпћу, одговорно: да интање о нопунењу протопрезвптерата за округ пожаревачкп не може никако бити предмет дискусије, јер је радња Арх. Сабора иотпуно нравплна п законнта, да је госи. Жпвко Ивановпћ правндан и законпт протопрезвнтер п да је као такав објављен властима округа пожаревачког. Оваквпм решењем, очуван је ауторитег закона о цркв. властпма, Устава земаљског п Арх Сабора, као представнпка највпше дрквенске власти у Краљевинп Србијп. Сем тога, псгим решењем потврђено је и то: да се Арх. Сабор и у

пптању том придржавао строго закопа о цркв. властима, и да нпје ин уколпко скренуо с пута закона, као што је се хтело представптп; п да је се са неоправданог разлога чпппла велпка иенравда п сметња Арх. Сабору, не нрпзнавајућп законптост решењу његовом, које је пмао дрскостп г. Апдра Николић оглашаваги за неважеће. Исто тако сматрамо за дужност доставптп до знања Арх. Сабору п то: да нрошлогодишњп прогест Арх. Сабора протпву поетављања Гектора Богосдовпје без знања Арх. Сабора, није остао без задовољавајућег ресултата, јер је садањп Гектор Богословије постављен иа предлог Наш. После ових напомена, које смо бпли дужнп саопштитн Арх. Сабору, предазимо па извештај Наш, којим ћемо показатп, уколпко смо се радом Нашпм додиривади са предсгавницима автокеФалних цркава, п уколико смо као Мнтрополпт радндп па унутрашњој унравн црквеној. Мн смо одржавалп везу са представницпма автокеФалпих цркава у колико је то потреба захтевада п будним оком пратпди смо покрет нроиагапде у Старој Србијп и Македонпјп протпву Српства и Правосдавља. Да ба се стало на пут ширењу пропагаиде, која иде нротиву пнтереса Српства п Православља, Ми смо учиниди корак код Његове Светостн царпградског патријарха г. НеоФпта, да се српском пароду у Старој Србијп и Македонији даду наро ши архпјереји, који би зависилн од велпке цркве, п да се дозволи свуда у српским Епархпјама, да се служп па слав. језпку, а не на грчком ког народ нз разуме. Хоће дн од преддога нашег бити иовољна ресултата не знамо, кад је Његова Светосг одго-