Просветни гласник

СПМА МИЛУТППОВИЋ, СЛРАЈДПЈЛ

871

Сава Антоновић и Бож. Прокпћ. ДомаЛа тема : „И. С. Тургењев (као иредставнпк најповнје лепе кљижевностп)". Кандндат је добпо одеиу једпогласпо Аобру. 17. Гаврило ЈовановиЛ, предавач ваљевске нпже гимн., полагао је 28. и 30. окт., н 4. нов. ироФ. исииг из историјс сраског народа са земљоаисом, сриског језика са старим словенским и литературом и немачког језика. У псиитној су комиспји били: нредседиик г. Јов. Бошковпћ; чла нови: г. г. Љуб. Ковачевпћ, Миленко Марковић, Сава Антоновић п Божа Прокпћ. ДомаЛа темп: „Шта су у нашој исторпјп „самодржавпи властелини"; какав су положај у држави заузпмали пре

краља Дечапског, а какав после, и у колпко су учесннцп распада царевнне српске". Кандпдат је већином гласова оцењен са одличан. 18. ј 'Бура БошковиК, проФ. II. београдске гпмн , полагао је 28. п 30. окт. и 5. нов. професор. испит пз сраскога језика еа стар. словенским и литературом, историје сриског народа са земљоиисом и немачког језика. У компснји су били: г. Јов. Бошковић, иредседппк; г. г. Јов. Ђорђевић, Љуб Ковачевнћ, Ђура Козарац п Мпленко Марковпћ, као чланови. ДомаКа тема\ „Исказивање додатака за време, начпн п узрок падежима без предлога п с предлогом у српском језпку". Оцењен је, већпном гласова, са одличан.

НАУКА И НАОТАВА

СИ1У1А МИЛУТИНОВИЋ, САРАЈЛИЈА (1791.-1847.) од ^ОРЂА р. ^ОРЂЕВИЋА (НАСТАВАК) Приморкиња позива «посестриму Требевићку младу и да иева, па да јој отпева; али ова неће: престала је певати, јер не.ча горе Романије и старца Новачине, а нема ни „синова камо ни дједова. м Заглодала се мало ((Наприједа" — прича — те спазила у граду Ибраилу, (С на Дунају повише Галца», у трактиру: младе Ђеновесце и Спиру Гопчевића; међу собом се завадише и до боја дође. Спира изиде победилац а два Ђеновесца падају на колена и моле за опроштај. Када је то видела, лакнуло јој, јер се уверила «да Славија и кћи јој Србија, Топрв рађа деце нараштаја, брезазлене кано голубове, а јуначне како соколове!* Ову песму од 8 страна завршује : Хајд* сад опет гуеле па оставу, Хајд' пегашу и ти па отаву, Пак живота још лп да иам боже, Наћн ћемо што се певат" мо;ке." Неколико је просних чланака такођер написао у овој години у Српским Новинама и то: а ионапзгодниге дома, грађенЂ " у 11. броју. Овај чланак завршује песмом :

<,Срећа твоја Жеља ј' моја, Српеки роде мој. Ето дара Брез динара, Што ти пружа бог.

С добре во/ће Примај боље Рад напретка свог Дом си сазд'о, Себ' огазд'о; Још ти ваља плуг

Но згоднога Знање.м зрео, Теб' и тога Хлеб си цео, Даће вешти друг. Живот оружан. Тад анђелчад С. М. С. Та све српчад Рађај безбрижан. У 13. и 14. броју Водолеченн вдно али вдро иразило ио собственномЂ искуству и увЂрвнњ саставлдно, и за иосебнип животб, и домаће уиотрниллванЂ омдрено, У 23. и 24. опет о водолечењу «Едаш истинитип догађаи за иримЋрг водолеченп изг 18&1. године » (прича онај случај о свом детету). Потиисао се: »Својем Српству На и прочем људству, На својску чает п увесеље озбиљско Свагдашњега мајалеса напис'о Симеонг Милутиновићг СараплГл." У 45. броју опет се враћа на корисност лечења хладном водом, те нам прича у чланчићу к Махошнип а и иода,внашнип иримЂрг водолечењч :" како је Карађорђе путовао за Тополу, те свратио у једну кућу, у којој је дете вриштало; умукло је одмах, чим су га изпе.ш у ноћи на поток и гранчицом умоченом у води четири пута покропили ! У 46. броју износи нам (( Преиолезно изобрвтвнд еднога Француза, " о орању и сејању. «Ево хлеба без мотике" узвикује он ! У «осо6итип иримЂрг и начиш иравде и суд а" (у 47, броју) повлачи иоралелу у суђењу Карађорђа и Милоша испричавши случај с Андрејом Јокићем. Из «Руске библиотеке, дла чтешд" исцисао је (т. ј. превео је) «Краттп а цдлип