Просветни гласник

872

наука ii настава >

сиасг громо — и градоодвода. слаинога ," а штампао у 27. броју „Српских Новина. м Година ова (4842), као да се у малом разликује од године, што за њом следч 1843. — И у овој, 4843. години низ је радова већином ситнијих, више мање тренутне вредности ; и у њој има и у проси и у стиху. Тако у стиху су му : «Мг/са ефендија устњвовачки иоијев Ђ написан још 17. септембра 1842 у београдском граду, а штампан у 4. броју Подунавке. У 13. броју је «.'. .? Оилач», у 14. (( Лод облик Карађорђа", Она гласи: „Међ бесмртпим ево бесмртника, Ево т' исто Карађорђа .шце; Нејма Србу већег споменика : Њим ће вечно куцати му срце. (! У 17. ^Сербину Краишнику", у 19. «0 лицу и духу Карађорђа " (одривак из Оџаклије Зубанове 1840 год.) Попјев. ))1б5 Под овом иесмом ставио је напомену : «Под назвањем Оџаклије Зубанове имадем у послу једно епическо твореније, које сам почео у београдском граду, када сам од својих инородаца бежатп и спасенија тражити морао н нашао. У бр. 32 „Подунавке" штампао је песму, коју је саставио још у Видину 4. маја 1841 године, под натписом „ДуелЂ"; у њој нам песник износи у 46 стихова једну размирицу у аИбраилу", која даде повода говору о двобоју, до кога не дође, јер противник не хтеде предложено оружје — ((Пљување". У 44. бр. као прилог штампао је трећи иВаскрс Устава и Народне иравде у Србији." Засебно су у овој — 18 43 — години изишле две књижице : ОдусовЂтх Ђорђу Гроздановићу — на 26 страна у десетерцу а с мотом „Одговор мота И датак Совјета Цела нам је пота" — и «ОдиЂв% на иревратнип Стрмоглаво ирвболесног Ивана Ооколовика Назови кабларца. одо здравога Срба Србовића озбилЂског овчарца." Под овим натписом стоје стихови: »Но шта ћ' кабо' брезЋ оваца? Шта л' овчице брезЂ травице ? До .лто кабо брезЂ м.пека, Што л' тј )авица брезЂ овчица' — 8 На другој је страни натписна листа: Ои Тодал^.. ! Капа ти се види, капа мрка 15Л ) 0т. Павдовић »Наше Доба* 1892. бр. 11. помиње ову песму као заоебно штампану. Мени није познато.

зла прилика. — Нар. послов » Први лист неозначен има изреке појединих. На крају потписао се, као у већини полемијских списа. Ова друга књижица пма 58 страна, И једна и друга сврха је, да покуди бившега владара и његове присталице, а уздигне тадашњега. Имајући то за задатак, и крај све лакоће у стиху, песме су обе изгубиле оно што чини песму песмом — појесију. Просни су му чланци: у 24. броју Подунавке «На 43 числ а новине Срб. београдске уметак сочлену Татранке одговор;» у 26. броју штампан је његов превод из Јорданова «летописа за словенску литературу» св. 2 «Солдат руски и франц^ски"-, у 3 4. броју је опет инешто малешнога ." Двобои ученика и учитела", у ком нам прича о двобоју свом са учеником својим Његушем, нггампан је у Голубици V. на стр. 18—22; а Српски Народни Лист од 1844. године верно је нрештампао у 43. броју овај чланчић. Доцнији биограФи нису пропуштали да у изводу или у целини донесу ову карактерну еиисоду. — „Српске Новине", у бр. 31. с потписом Симиним (С. М. С.) међу економијским вестима донеше и његов чланак: Кое е напиробитачнгч жито за землдддлца? Проссо .'.» Овај рад завршује дистихом: «Ком је стало, Из неба му пало;" После седам година, 4844., издаде Сима овеће дело своје — и иоследње —, дело које се може мерити и са Србијанким, Тројесестарством иЗорицом, па у неколико језиком и надмашити. Том делу је натпис «Троебратство то ест1> родо, ицто, инаадб мужа. Творевина у три пћсне за у Серб^анку одб Симе Милутиновића СараилЈе" (у Б ^ограду при правителственнои кнБигопечатнви 1844. мала 8-на стр. 72 и 2 листа љубитеља «књижества.") Као мото овој књизи ставио је на Другој страни натписна листа: „Јунак Вељко Ал' потомство Сив је Српства соко, Гла му слпку зрачну, Там' почива У делима Он у гробу мрачну, Њим тек чињенима.« Посветио ју је: «Честитоме господару отличном Србину и народољупцу Димитрију Вељкову Крижанину." Као што и у самом натпису стоји ; «Тројебратство" је поделио на три песме" Прве две песме наменио је Хајдук-Вељку