Просветни гласник

СНМЛ МИЛУТИПОВПЂ, САРАЈЛПЈА

најмилијем свом јунаку, који није умр о «на криоцу жене, кано Самсон, снажни Еврејине", већ «пануо бранећ' завичаја, бранећ' браћу, веру и слободу." Прва се песма зове „Ртањац или рођење Вељка Петровића". У прва 33 стиха вила Неготиика хоће да иева песме о свом љубавнику, Хајдук-Вељку те кликће из свега гласа, да се пренуло све: »Звезде, горе нигда некренуте, Мора, реке, извори дубравски, 156 Стење, дрвље и красоте пољске, 0 ((Мрци" су оживели, ..ветрина трубе" су замукле. «адски млази забленув се стали" а од рођења слепци прогледали. Једном речи све је притекло «из дубин' живота" оклопивши «дивје своје уши" да би чуло и видело до сад нечувено — јунаштва војводе «од Крајине славне." Да би што јаче истакао Вељка као јунака, представио нам је његово рођење тајанственим. цртао матер његову као мушкобану, која пасе стадо, Предућ' прелу, но и носећ пушну ; Таше прела него Оарајевка, Пушком била кано Црногорка." Отац је његов козар, који се пре венчања надмеће с матером му у стрељању белега, која хотимице промаши, те поста робињом његовом,... Остави је у спавању, а он оде к споме стаду. После године дана налази је он али с дететом у руци — Хајдук-Вељком — својим сином и од ње се више не раставља. »Ову свадбу н ову женидбу, Како ђешто тек пастир'ма бива, Бог је шћео, Вог је учинио, Бог их вепч 'о Вог им кумовао, И Бог сами благословио је, Што икога икада својега А у храму поднебесну саму. и Тим се завршује ова песма. Друга је песма „Бресмртац или последње и највеће јунаштво Вељка Пегровића". Последњи напори Вељкови, као и смрт његова, предмет су ове нодуже песме, која може да послужи можда и историку за градиво. И Сима нам прича, да се ХајдукВељко на дан смрти преобукао, те метнуо на се: „Скерлет-чоху па зелену свилу, Мор кадифу, па по њојзи злато, Ни ковано нити еаљевано, Већ на влакна танко разрезано." Кога је дана то било, не казује нам. 156 ) Ошј иридев палазл се само у писаца XVI и XVII века (Даи. Рјечиик). просвкпш гдлсник 1892.

У трећој песми „Семберац или врлост и надежда Бошњака" слави нам Ивана Кнежевића, кнеза равне Емберије, који по савету своје матере излази пред Кулин капетана носећи му (( неколико дара и , те га тим и лепом речју толико ублажи, да приста на откуп силна робља (( за рушпија осам хиљадица" Када је Хаџи Бербер-ага Кулин каиетану доставио, да је Иван све робље по скупе новце продао Карађорђу, који (( крштава Турке и удаје буле за кауре. м зовне га да га посече. Овај се умедне згодно одбранити и поново побратими с Кулин капетаном. Ослободивши се беде „невидовне" кметовима наложи, те све робље пусти у Србију слободно, јер је „слобода свим највеће благо. м »Иије Босна по све инокосна....! Кад Бог хоће, родиће јој воће.» То су завршни стихови ове песме, а тим и Тројебратства. Мени се чини, када би се једном почела издавати Симина дела, да би се од по муке могло приредити с коментаром издање ове књиге, која би имала и читалаца доста. Исте је године штампао у (( Сербском народном листу», у бр. 33., песму с натписом «? .' ? в ; њу је написао 13. Фебруара 1844. а ночиње: »Српска свеца свану дан, Лик је правде све знатан; Радујмо се свиколици, Одговарај срце с.шци.» У 47. је броју «Двоје6ратка. п (у садржају грешком „двојебратска"), песма много слична народној. Потиис је В. М. С., али се из садржаја види, да је штампарска грешка место С. М. С. И у поменутом «Дневнику ,) Симину (Лет. 108.) забележена је под бројем 30. „двојебратка." Да ли је иста песма, не могу поуздано рећи, јер је нема у дневнику; свакако ако је иста, онда ју је саставио у млађано доба, на тек 1844. штампао, у нечем можда дотеравши. — У садржају «Серб. народног листа® за ту годину стоји да је на стр. *209. „Песма С. М. С. Ђ ; али је ја не видех, јер у београдској народној библиотеци нема тога броја. У ((Скоротечи" бр. 29. штампао је «0 лицу и д\,ху Франклина. .» (из Оџаклије Зубанове). иПодунавка" донела је: ивољно" преведену песму с јелинскога: а Песма јукака

112