Просветни гласник

874

ИЛУКЛ II НАСТАНЛ

јелинсног» у 31. броју; две песме, којим слави долазак Вучићев: «На долазак са ирвим иролвтошњим иароиловом ВучиН Аврамов 18^1. год." и { ,На дочек Вучић Аврамов 18И. год." (у бр. 35. обе); и ове иросне ствари: «А дп ну!....? Сриске фабрике и уштеде» у бр. 31. «Одговор на.!... ? 81С." и (( Оаег нешто сриски у 47 бр У Симиној појесији настаје застој. Године 1845. и 1846. пре се могу назвати годинама ћуташа него годинама књнжевнога рада; јер се сав Симин рад на књизи за те године састоји у вођељу коректуре и у штампању две песме из ранијега доба и два просна чланчића. Новчапе неприлике, које у овај мах беху нонајвеће, јер се морао бринути не само за себе већ и за породицу, понајвећи су узрок, што је Сима заћутао. Ови су радови његови изишли и то: 18^5. У Подунавцм бр. 5. изишао је његов ( (Одговор г. Партенију Дубаићу Ђ с нотписом Ч. Ч. Ч.; у 12. броју почетак је «Се человЂкззаконодател!) (по старим нредањима) даље није ни изишло. У истој је штампан и «споменик. ота насв владике Петра". који је сам и потписао, а написао његов секретар Симеон Милутиновић. Ове је године под његовим надзором штампана у Београду Његошева Луча Микрокозма, која је посвећена Сими Милутиновићу. Посвета је прештампана и у Вразово кКоло" св. VI. Последње две строФе ове посвете лично је Његошево обраћање песнику (( СрбИј-анке», свом учитељу. Оне гласе: „Дивни пјевче српске народности Бич си судбе веће испитао. Свијет не зпа угодпти. Оудба ти је и мо.ја иозната, Мислвм, нејма подобне на земљи; До вратах сам изника' Тартара, Ад на мене са проклеством риче, Ова му гледам гадна позоришта: Ал' на судбу викати не смијем Надежда ми вољом творца блиста!... Ја од тебе јоште много иштем: Да поставиш у пламтеће врсте Пред очима српства и славјанства Обилића, Ђорђа и Душана, И још кога српскога хероја; Да прогрмиш хулом страховитом На Вујицу, Вука, Вукашипа, Богомрске српства отпаднике. Злоћа њима мрачи име Србл, Тартар им је наказа малена !«У III. песми, код строФе, 28. додао је Сима ову напомену : 1( У овој строФи десетога

стиха нејма, и овај сам ја «што и нарав ни у сну не снила" додао, који ако не ваља и не приличује, то да се мени припише. а ја молим за опроштење. — Тко зна боље широко му поље. — Свуд и вазда, па и овди сада." 1846. штампао је само песму «Свачесовина Чубром Чопковићемо Черногорцемб сиисана у Неготину и гитокуда Сиасова. 1833. годишта иервгп свезг, Некогоп." Р1а крају је додао напомену, да нема иишта више од ове Свачесовине и њених свезака јер није више «ни слова онда у то сочинио", пошто је морао крајину оставити и латити се посла, који је хтео и волео српски кнез. Ова песма од 6 строфа, седмерцем испевана, штампана је и у „Јпвору" за 1885. год. бр. 26. Мислећи да није штампана где год раније, њу је кЈавору' 1 послао др. 'Борђе Мупшцки нашавиш је у хартијама Лукијановнм. Свакако је од интереса овај ириложак, јер на њем се види такођер Симино нсправљање. Она штампана у «Јавору" бнће првобитна онако како је из пера песнику испала ; а ова је доцније дотерана. Ево тих разлика : Прва строфа гласи у Подунавци: »Намрчи се, затмури, Ведро небо и бел свет Грмљава се пожурн Пуче тресак те у смет. к У ((Јавору" измењен је први и четвртн стих те гласе: „Навуче се, затмурн" и «Пуче тресак згоди цвет." — У другој строФи први стих гласи у Подунавци: «Ја се од сна пробудим", а овамо : «Ја к'о из сна с' пробудим." Четврги стих треће строФе у Подунавци : «Кроз тму њему до у зрак" а овамо : «Кроз сву таму доузрак." Првн стих четврте строФе: „Проклизавши ја одох" а у Јавору : „Проклизнувши ја одох." Последња строФа гласи : ,Но и цвет је мирисни Врез припазе дотада Уж недра га иритисни Да т' миришу свакада«, а у Јавору: «Та то цвет је мирисни Уз недра га притисни." — У Јавору" је натпис ове песме : «Одривак из моје свачесовине нрве свеске узет н овде стављен, а у Неготину на Спасов дан играјуће коло гледајући поставши 1833. Некојој." Ево и последње године — ^847. Симина живота. И она је некако мршава,