Просветни гласник

880

колике моћи , једна од друге независне ; тако се претпостављало, да мишљењем управља једна моћ, осећањем друга и т. д., и да су оне толико самосталне, да се могу једна без друге развијати. То се мишљење није могло одржати пред сувременим научним напрецима; на место овога мишљења о духовним моћима, модерна је психологија, на основу анализе духовних појава. истакла принцип о јединству свега свеснога живота, без којега би било немогућно осећати и сазнавати и најочигледније супротности. Исиитујући елементе, који се находе у свима свесним стањима, нашло се да је међу њима само та разлика, што у једнима цреоблађују једни, а у другима други елементи. «Кад се хоће да уведе неки ред, не групишу се и не раздељују сами појави свести или његова стања, већ елементи, које налазимо, брижљиво их испитујући, у сваком од њих, при чем под именом психолошки елементи подразумевамо различне стране или особине свесних стања или његових појава. Разликујући на пример свест од осећања, ми имамо [ у виду с једне стране само стања у којима преоблађују елементи престава, а с друге стања, у којима преоблађују елементи осећајни. Само ово гледиште може данас издржати критику, јер је немогућно показати ниједно стање, које би у целини било или чиста представа, или чисто осећање, или чисто хоћење®. 1 ) Међу појавама духовнога, свеснога живота влада, према овоме, потпуно јединство, а ради лакшега пре^леда и анализе узајамних односа они седеле, како је данас у опште усвојено, у три врсте: свесг, осећање и вољу. Не треба само губити из вида, да су ови облици духовне радљивосги јасни тек на највишем ступњу развића човекова. Међу тим што се ниже спуштамо но лествици духовнога развића, видећемо, да и ту влада општи закон развића — неодређено и једноставно претходи одређеноме и разноврсноме ; али се свуда може запазити јединство, које се огледа у узајмици појединих делова у тој разноврсности. Ову је узајмицу међу различним облицима духовнога, свеснога живота опазио још Аристотело, а модерна је психологија, дођена хипотезом о развићу, гготражила свезу међу различним стуињима духовног живота не Ј ) ХеФдиигљ, 0 ч е р к и н с н х о л о г 1 и основаноД на о п н т 1ј. Москва 1892., стр. 99.

само код једнога лица, него у целом реду или реду генерација. Свесни се живот почиње, без сумње, врло рано, још у зачетку, само што је у тој стадији врло тешко разликовати различне елементе, који се мешају једни са другима. Превласт вегетативнога живота у малога детета не даје маха диФеренцирању ових различних психологијских елемената, и свест се тек врло лагано иочиње развијати. Такав се исти појав може видети у доба старачко, када почињу лагано нестајати виши облици свеснога живота, дајући више места нагону, инстинкту и реФлекторним покретима. Свест, развијајући се од зачетка до смрти, представља криву линију, на обема крајњим тачкама су релативно проста, мало диференцирана и рашчлањена стања; тек на средини јављају се представе, осећања и вољни покрети са својим правим особинама". Што вреди за развиће појединих лица, то исто вреди и у развићу рада. Јасно и одређено разликовање међу свешћу, осећ ањем и вољом тражи извесну висину културнога развитка, које човека ослобађа непрестане бриге и мишљења, како да задовољи потребе животне у датом времену. «Сав се свесни живот, вели ХеФдинг, посредно или непосредно управља према положају, који личност заузима у васељени, и према потреби да се у њој нађе и прилагоди себи средину у којој се развија. Одавде је јасно, да се мисао не може разликовати од осећања нити осећање од воље, где је живот само борба за опстанак. Осим овога за диФеренцирање је потребно имати још неке личне особине — довољно енергије, развијену организацију и довољно времена. Па и покрај свега тога опет не треба никако заборављати, што већ нагласисмо, да ово диФеренцирање значи само превлађнвање различних елемената у различним стањима, а никако њихову потпуну раздвојеност. Јединство духовнога живота је основни нринцип, са којега полази психологија, са којега мора иолазити и педагогија на њојзи заснована. Кад се загледа мало боље у суштину свих ових облика духовнога, свеснога живота, није тешко опазити, да међу њима влада потпуна узајмица, да они једни на друге утичу, да се, према томе, не могу замислити једни без других. Аналишемо ли свест, наћићемо да она не може