Просветни гласник

КРИТИКА И БИБЛПОГРАФИЈА.

896 нас неки Келти или Келтонци своје лобање деФормисали) већ шта да се «ово не узме у обзир." 1 ) Из тумулуса је аутор добио: 1) ситну парчад од костура за који тврди да је «детета (!) од 15 —20 год. а и да је ви.шца позннјих раса"; 2) неколико рбина од посуђа направљеног од блата „веома незграпног" и 3) један комад логпе каљеног гвољђа у облику преглице (?)" која је по својој ширини „могла бити само на опасачу.« «Из свега изведеног види се да су ово старине из ирвога доба гвожђане аериоде. Ово наше тврђење подудара се и с усменим наводом г. Тројановића, да се код Марковице у рудничкоме округу налази више хумака« — „што се у Марковици налазе поред гвоздених незграпно израђепих оруђа, још и оруђа од бронзе па и глачаног камена 2 ), сведочи, да су тај део наше отаџбине у велико насељавали људи из арвог доб а гвожђане иериоде .» То је сав материјал, који је г. д-р Ђ. Јовановић имао »при руци«, то су научне одредбе н закључци, које је из њега, ,из костура" и т. д. закључио. Нећемо се зауставити на овој одвећ сумарној и доста интересној сорти научне аргументације, но ћемо и сами на кратко изјавити: могуће је и вероватно је, да су у ономе де.1у наше отаџбинс становали људи и за време тако зване гвожђане периоде, само се то никако не може закључити по оиим ништавним предметима, које је г. д-р Ђ. Јовановић добио: по ситним парчадима костура, по „незграпном" блату у рбинама од посуђа и по „лоше каљеном гвожђу у облику преглице". А тумулус-н у Марковици заслужују, зацело, да се систематски прекопају и пажљиво проуче. Белешкапод натписом: »Преисториска лубања" важна је, што се у њој тврди, да је у Београду нађена лобања човека сувременога са Е1ерћаз апИдгш«, за коју се врсту слона није до сада код нас знало. Али, на жалост, и ова је белешка написана, као и претходне, тако непажљиво и неодређено да са неноверењем предусретамо ауторово тврђење о сувремености онога слона и човека у Београду и са нестрпљењем очекујемо време, када ће се он »по нова вратити на лубању". Том би приликом аутор дужан био да се прецизно изрази, да ли су кости од слона и човека пађене заједно »у друштву" или Ј ) За решеље питања о узроку деоормација ове добање можда ће допринети штогод речи са којима је г. С. Тројановић описао надазав костура у Марковици. »Лице му је било горе окревуто, а на самом челу стајале су му три каменице, а преко њих још две, дакле свега пет. Свава каменица била је тешка окодва килограма 1 , дасака око мрца није било. (Старинар, стр. 21). Да ли ових 10 килогр. камева под иритиском аемље, која је вреко њих у гроб набацана, нису могли мрцову главу не само иокр'ати, као што и јесу, него и деФормисати одвугнуле кости тако да лобања постане »широка", »скраћена«, као што је г. д-р В. Јовановић описује ? Ј ) Које су предиете описали у »Старинару" г. г. С. Тројановић и А. Станојевић.

»мало даље« једне од других, што је доста важно за питање о њиховој сувремености. Тада би се могао потрудити, да тачније но што је сада учинио, израчуна ону једну од најважнијих карактеристика лобање т. ј. њен цеФалични нндекс, јер ако јој је — као што тврди: — „уздужни пречник 18*8 см., широки (!) пречник 13-8 см. а , онда према овоме није „цеФалични ипдекс 72» већ ТЗ'40 1 ). Тада ће моћи ноправпти и све оно што је сада нетачно написао о људским фосилним лобањама у опште; јер мислећи да се о овоме предмету „први пут у нашој литератури говори* тек у његовом чланку, аутор му је посветио више од четвртпне целога списа, па је и том приликом учинио више погрешака и неколико несигурних и застарелих ствари под здраво протурио. Ево неколико одбирака и из тога одељка. Г. д-р Ђ. Јовановић тврди да су СЈиа&еГа^еа и Нату поде.шли историју фосилног човека «у четири тина или расе 8 , а зна се да су ови аутори класиФиковали само људске лобање из доба кватернернога, из доба палеолитскога и то у три раздела, а не у четири. Сем тога, ја мислим, да је овде учитељ дужан био признати онима које поучава, да је ова класиФикација од Француских аутора била само један тежак покушај, и да је познија истраживања не само не утврдише, већ јој и прве основе поткопаше. За расу Сго-Ма^поп г. д-р Ђ. Јовановић у једној врсти пише да «нема тако развијене обрвине луке", а одмах у следећој врсти додаје, да су јој »обрвини луци јако развијени*. О истој раси пише: »Лубања расе Сго-Ма^поп је дугоглава 70—83», чиме је сигурно хтео написати да јој главни цефалични индекс варира од 70 — 83. Ово пак није тачно, јер три премерене лобање од ове расе имају по рачуну Брокином следеће индексе : прва 73-76, друга (женска) 71*72, трећа 74'75 што чини просечно 73-41 (види Р. Вгоса : 8иг 1е8 сгапев е1; овзетеп^з <1ез Еугјез. Мепклгев с1е.... II., стр. 186). У осталом између индекса »70—6 3« размак је толики, да су измеђ њих увршћене не само дугоглаве Сго-Ма§поп-ске лобање, већ свих пет главних краниолошких категорија : 1. доликоцеФаде, 2. субдоликоцеФале, 3. мезатицефале, 4. суббрахицефале, па и мпоге 5. брахицеФале лобање. Само се оно мало хипербрахицеФала отело те их г. д-р Ђока Јовановић пије на једну гомилу са свима осталим стрпао. ') Из сразмере 18-8 -. 100 = 13*8 : х имамо 100 .13*8 х = 18 . 8 = 13800:18-8 = 73-40. Ко не зва како се израчунава индекс лобање, може то научити и из Науке о човеку коју је за гимназиску наставу израдио г. Љ. Миљковић (сгр. 385—387).