Просветни гласник

ЕЊИЖЕВНБ ОВЗНАНЕ

895

хтедне од сада водити више рачуна о правоме стању науке којој се одао, ако њене резултате буде марљивије проучавао и пажљивпје их на јавпост износио, ако своја лична проматрања буде прецизирао и научно их описивао и ако своје виловито перо буде мало подсекао да не лети по хартији брже од паметп. За оправдање овога суда реФерент би могао навести из списа г. д-р Ђ. Јовановића бар двапута онолико погрешака колнко је штампанпх страна цео спис заузео, али ће се ограничити само на његову главну садржину, јер Ке се и по томе видети колико је овде изречени оуд оправдан. Ја га изричем слободно, не само по дужности реФерента, него и са надом да ће једном бити користан писцу, који међ свима нашим природњацима има очевидно пајвећу вољу да иише и да своје списе журно штампа. После безбрижно написаног увода, на коме се нећемо задржати, јер и обзири колегијалности траже своје исе у критици (ма да се г. д-р Ђ. Јовановић у њему огреншо о неке обзире књижевничке исправности) — аутор је описао људске остатке, којеје г. С. Тројановић нашао у Марковици и „Девинској Пећини® и човечју лобању, која је ископана у Београду. Из „Девипске Пећине* 1 ) г. д-р Ђ. Јовановић добно је да оппше пет бутних костију, три голенице н једну лисњачу. Он је те кости премерио па познао да једна припада »детету испод 15 година", друга „одраслијем младићу/ трећа „одраслом човеку," неке опет да су од »млађих индивидуа и то преко 20 година.« За све кости у опште њему се чини, да су великнх димензија, па по томе једноме Факту сме .10 нпкључује да датирају из бронзане аериоде. Истина се понадао да ово његово »мишљење потврђују у неколико и рбине од посуђа из исте пећине" ваљда за то што »ни на једном комадчћу не види се никакав траг од орнаментике." Али закључак његов ннје истакнутим чињеницама ни у колико оправдан, јер: 1) и пре и после бронзане периоде било је људи великога раста, 2) у бронзаној периоди грнчарија је била већином дивно украшена — често лепше но иајлепша наша грнчарија што је ономлане сласмо на париску изложбу. Из Марковице је писац добио двојак материјал: из » равнога »џиновскога"■ гробљ а" 2 ) и из тумулуса. ') Пишем под наводом, да би писду оставио сву одговорност за нетачан назив. Колико је нени онај крај Србије новнат, вема гамо никакве Девине, а има Дљин и у њему иећина. Да не буде Дљинска Пећива, о којој је г. д-р 'Б. Јовановић хтео да пише ? У овој је заиста г. С. Тројановић конао и неке старине ваходио. (»Сгаринар" VII.). 2 ) Ово ће бити из гроба под усправним стечком у Мраморју, који је описао г. С. Тројрновић на стр. 21 исте вњиге »Старицара".

Из првога је нзвађепа лобања, од које је писац имао „један део чсоњаче, темене кости и један део затиљаче." Али и ако је овако мало и то од сммо једне лобање имао, и ако иста «спада у ред деФормисаних лубања«, на основу којих се, по правилу, никакви научни закључци не чине, ипак је смеони палеоантрополог закључио „да ова лубања по свима карактерима припада келтској раси." Па који су ти »сви карактери' по којима ова лобања припада »келтској раси."? Г. д р Ђ. Јовановић за њу вели: (< када се озго гледа потпуно је четвртаста«, »широка, скраћена, озго спљоштепа, по зади одсечена." Прво имам да приметим. да пи једна раса на свету нема лобању иотиуно четвртасту. Друго, Келти нису билн једна раса, један етнолошки појам, већ је то историски појам више народа са знатним раз.шкама у особинама појединих група, које су по свој прилици — резултат мешавине разних етничких елемената. (Бг. Ба^пеаи). Келти су народи, који су по Рецијусу, унели доликоцефалију у брахицеФале аутохтоне народе Европе, а по Турнаму то су народи, којп су укели брахицефалију у доликоцеФале аутохтоне народе Велике Британије (Вгоса), Међ лобањама, за које се поуздано знаде да су од Келта, једне су доликоцеФале, друге мезатицеФале, а треће суббрахицеФале (Бг Еа^пеаи), а ни са једном од свих категорија пе подудара се лобања из „равпога гроба" у Марковици, ако је она заиста онаква како ју је г. д-р Ђ. Јовановић описао. Према томе, и ако би се једном обистинила пишчева слутња да »остаци ове снажне и ратоборпе расе може бити да ће се поглавито наћи у џиновским гробљима® ипак је за сада сигурно, да никакву »келтску расу није доказао оним крњатцима лубање под Мраморјем у Марковици. У осталом, ни најискусиији краниолози не би ни покушавали да одреде којој раси припадају овакви деФормисани крњатци, јер то није ласно ни кад се има читава једна лобања. Покушавали би, можда, да докуче : да ли је деФормација лобање посмртна, вештачка или патолошка, што је г. д-р Ђ. Јовановић пропустио. Истина, по његовим речима да »од деФормисаних етничких лубања впдимо код Сакрифициоса лубању 1 ) с тако јаким трансверсалним пречником — рекло би се да он деформацију лобање из Марховице увршћује у ред етничких деФормација, али он то нити је јасно исказао, нити што на то полаже (премда би била интересна новина да су код Ј ) Да се радознади а недовољно спремни читач не би на овој лобањи спотакао и своју гдаву о њу лупао, подсећак га да је Сакриоицијус једно острво, „код" кога нема, дакле, никакве лобање, и да је г. д-р Ђ. Јовановић ониа речима ваљда хтео да упореда добаљу из Марковице са добањом становника на Сакрифицнјусу, који се зову Тотоваци.