Просветни гласник

ИЗ ВЕОГРАДА 7 ПВТРОГРАД

осташе вековима затриани, а неки, може бмти, за павек, јер није извесно да су баш сви ходници откопани. На подножју степеница сусретне ме један калуђер, који ме упути у једну часовњу, кроз коју се улази у пећину, кроз гвоздена врата. У часовњи бејаше други калуђер, који је својим истрошенпм телом, бледим лицем и побожним изразом будио слику негдашњих пустињака. Готово навек у тој часовњи има света, који чека да дође довољан број полазнпка те да их калуђер прати у пећину. Ја бејах срећан да стигнем баш у тренутак кад се такова једна шака људи спремалада уђе у пећину, названу Антонијевом, у којој се налазп н гробпица овога првога пустиника. Најпре се морадосмо свп снабдети упаљеном свећом, јер је у дубини брега мрак, сушти мрак. Еад уђосмо, приметих узан ходник, кроз који не могу два лпца упоредо ићи. Ходник беше мрачан, зидови црни, мислим асФалтирапи да се сачувају од влаге, доста снизак, али местпмице ширп и виши, а негде ужи л нижп; час се ломио на углове, час се пространо отварао у прочељу двеју ћелија, или какве, нама у тај пар неприступне галерије, гвозденим решеткама преграђене. Ваздух беше хладан и све што дубље улажасмо по једнаком нагибу, постојаше тежи, тако да сам, после дугог хода, једва ишчекивао крај. По боковима ходника отварају се редом ћелије и раке, а у њима лежи 110 један или више ковчега од сребра, нозлаћене бронзе или кипарисовог лакованог дрвета, изнутра обложени дамаском. У ковчезима почивају мошти преподобнпка у црквеним одеждамн, плаштом застртп, капа им до преко лица навучена. 0 зиду има метална плоча са именом и другим ознакама дотичног преподобника, до ковчега стоји ковчежић за милостињу, светњак за свеће или виси кандиоце о своду. Калуђер, који нас је пратио, казивао нам је имена п по коју црту из живота ових божјих угодника, али у оном мноштву имена не беше ми могућно много запамтити. Уједној ћелији лежаше ковчег преподобног Аатонија, основатеља Пешчерског братства, чудотворца, који је у време глади, ирича нам калуђер, претварао дрво у хлебац, а пепео у со. У другој ћелији спазих кроз решетку од прозора или врата, која избијаху у ходник, пространи кревет дамаском застрт, на коме рекао бих спавају три створа, приметна тек по слабом таласању застирке која покрииа костуре три брата, која су се за живота одрекди великог богаства и ту дошли да нроводе и доврше свој живот у највећем самопрегорењу. У друга два ковчега почпвају друга два брата, кнежевићи суздолски, рече нам калуђер, две жртве насиља и иохлеиности. Ти ћпвоти нричају исторпју многих врлина и многих тешких бораба са похотним људским срцем У једној ћелпји калуђер изусти име Несторово. Замолих га да ми каже, јесу ли ово мошти преподобног Нестора, првог руског хроничара из XII. века. Да, одговори ми, мало зачуђен. Кад се окрете осталима, ја иадох на колена пред те мошти и целивах скутове. Па уставшп размотрих околину и приметпх спомениту плочу, коју му је посветило „Друштво стародревноетп и историје" у Петрограду

и опазих да му је ковчег сав од сребра, откуд закључих да га се и после 900 година сећа благодарно потомство и да га поштује. Моје друштво, међу тим, беше измакло. Нигде светлости, ни од куда звука, све је тамно п тихо као у гробу, свуда око мене само зпјају раке са својпм костурпма. Језа ме као муња пређе у тој усамљепости, бацих очајнички поглед на Нестора на један пут ми се указа у дољпни нека тамна светлост, као да пробија кроз густо платно. Калуђер који је приметио мој изостанак дигао је бпо своју свећу над главом, јер је иначе сваки носи пред собом и својим телом је заклања од оних што иду отрагу за њим. Као да сам крила имао, тако брзо достигох моје друштво Али у том тренутку осегих сву горчппу коју су ови божји избраници морали некад кушати проводећи свој живот овако усамљен, у дубљини земље, без гласа и без светлости, хранећи се хлебом п сољу, травом и корењем за целог свог паћеничког живота. Идеал, — пто највишп идеалмогао им је једини снагу дати да у својпм мукама пстрају. Човек без идеала — то је златаи ћуп из ког је сваки мирис изветрпо. Без идеала нема ни гепија, нп научара Без тог плама божјег, човек је налик на животињу. У овим окорелим остацима, поцрнелим од дугог века, којих има на стотпне, побожан човек гледа богоугоднике чије душе ужнвају сада небеске радости и моле се за њега Свевишњему; разуман човек гледа у њима хероје, који су једину славну нобеду над властптим страстима одржали. Каква разлика, онда и данас?! — И онда беше дражи п чара у свету, — беше нохлепе и пожуде, отмице и убиства; ал' беше и племенитих душа, до самопрегоревања племенитих. — А данас?. , (Јик1 п оп тог^аПа р ес^ога со§13... аип васга ^атез" Ј ). После једног сахата хода но овом подземном свету који мп се учини да траје век, стигосмо у једеу капелу, са извором у средини. Калуђер понуди свакога. да пије оне хладне водице из једне сребрне чаше која је имата облик крста, из које се, рече нам, нанајао целог свог живота неки од пустињака. По изласку из капеле, угледах у дољини, са највећом радошћу. прве зраке сунчане светлости, и већ после неколико корачаја изађосмо из пештере на иста врата на која смо и ушли, у знак, да ходник, у пркос свпма завијуцима, иде у круг. Кад изиђох не могах се довољно надисати свежа ваздуха, благодарећи Богу за ова два највећа његова дара, светлост и ваздух. Друге пештере ја више не походих. Ретка су братства у свету, која су се тако дуго сачувала, као братство Пешчерско. У пркос свим погибпјама и неприликама оно траје непрекидно, већ 900 година, сачувавши у том дугом низу столећа разне обичаје и традиције из далеких хришћанских времена, као: ноћно богослужење, особено црквено појање, које се само у Пешчерској Лаври чује, и, што је најглавније, необориву веру у Христову науку. Са Лавре одвезох се Аскалдовој могили, о којој сам већ причао да се налази у св.-никољском манастиру испод звоника црквеног. Ј ) На шта лн не наводаш људс*а срца, ти провита веђн *а 8ЛИТОМ.... Уп#. АспеИ.. 1Љ. III.