Просветни гласник

радња ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВКТА

РАДМ ГШНОГА ПРОСВЕТНОГ САВШ

ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГ ПРОСВ. САВЕТА САСТАНАК 536-ти 27. маја 1892. год., у Београду. Били су: иредседник, Стојан Марковић; редовни чланови: Ст. Ловчевић, Љуб. Ковачевић, Ж. ТТ -"-"ћ, др. В. Вакић, Ђ. Мидијашевић; ванредни , ј «: Ђ. Станојевић, Свет. Ј. Никетић, Ст. аловић, Л.. Лазаревић, Љуб. Јовановић, Н. (вановић, и Дим. Ј. Путниковић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је и нримљен заиисник прошлога ■довнога састанка. II. Прочптано је писшо г- министра иросвете и цркв. послова, од 25. овог месеца ПБр. 5438, којим се шаље Савету на оцену Француска Читанка за IV. и V. разр. средњих школа, по Ану и другима," од Јоћп-а Ваг1еусога-а * Савет је одлучио: да се ово дело упути на преглед и оцену г. г. Божи Прокићу и Владиславу Вулићевићу. III. Прочитано је писмо г. министра просвете и и цркв. послова, од 25. овог месеца ПБр. 4744, којим се шал>е Савету на мњење ионуда г. Г Б. Јовановића, вајара, којп нуди да му се неки број прпмерака реље#а Змај Јована Јовановића огкупи за школе, или да му се овај рад препоручи школским одборима. Савет је већином гласова одлучио: да се овај рад г. Јоваповића може препоручити свима школама да га набаве. IV. Прочитано је писмо г. министра просвете и црквених послова, од 25. овог месеца ПБр. 5395. којим се шаље Савету на преглед и оцену рукопис „Вежбанпца за руски и српски језик," од г. Божндара Вуксановића, учитеља. Савет је летимице прегледао овај рад и уверио се да је лоше израђен, па је с тога одлучио: да се ово дело не може употребити за оно, чему га писац намењује. V. Прочитан је реФерат г. Ст. Д. Поповића, о „Рачуници I и II део" од г. Н. Врсаловића, проФесора, који гласи:

Гесподину председнику Главног Просветног Савета Вашим писмом од 18. пр. м. СБр. 32. спроведен ми је на оцену и други део Рачунице г. Н. Врсаловића, проФесора, и позват сам, да похитам нодношењем реФерата о нрвом делу исте Рачунице, која је —како стоји на насловном лпсту — „ удешена за све средње заводе краљевине Србије и за самоуке." Пошто се по овој намеии не може да зна, за које је разреде средњих школа удешен нарочито први део. ове рачунице, то и ја нисам био, све до скора, на чисто с тим; којим је ученицима по школској спреми намењена ова Рачуница, која хоће да им олакша н омили учење овог „тешког" наставног предмета. Тек кад сам пре кратког времена добавио од г. пословође саветског она ппшчева писма, којима се обратио министарству с извесном својом понудом, видео сам, да је I део ове Рачуиице намењен ученицпма I. разр. гимназије и да „у својим ириродним задацима стоји у свези с осталим предметима истога разреда." За II део г. писац вели, да је у њему „исцраљен програм другог раз. гимназ." Ово неколико речи молим нек ми се узме за оправдање, што сам се задржао с оценом овога дела, а у овом реФерату биће изложен мој суд и о једноЈ и о другој свесци Рачунице г. Врсаловића. Прво ћу разложити, је лп први део доиста удешен за ученике I. разр. наших гимназија и реалака. Одмах на нрвој страни г. писац, после философске напомеие о томе, како „околина у којој човек живи има своју дужину, ширину, површину и запрема неки простор", вели, даје за количине дужина „узет за јединицу мере метар, т. ј. десетмилионити део четвртине земаљског (?) меридијана. Из ове одредбе види се, да г. писац претпоставља, да нашп ученици I разр. гпмн. доносе из основне школе знање о томе, шта је земљин меридијан. Из даљих одредаба види се како исти ученици треба да знају, пре него што отпочну учење по овој Рачуннци, шта је квадрат, његова Једна страна, шта је коцка и њена ивица , шта је кубна садржина, шта је иуни угао, шта је круг, шта је иростор, шта је тело, које је тело гасовито, итд. Из ово неколико примера види се, како г. писац, и ако тврди, да је скоро чегпри године предавао рачуницу ученицпма I шмназ. разреда, претпоставља, да ови знају из разних наука много