Просветни гласник

РАДЊА ГЛАННОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

више, него што се то може да закључи ио програмима за основве и средње школе, У потврду овога морам навести још неколико нримера. Тако : 1. На 11. страпи спомпње се Руска Пољска. 2. На 19. страни спомињу се крсташки ратови. 3. На 20. страни спомиње се нека репата звезда, која се сваке 75-те године приблпжује нашој земљи, итд. 4. На 25. страни задаје се задатак, колпко нма година, од како је КристиФор Колумб открпо Америку. 5. На 29. страни налази се овај задатак: „Два села леже на истом уаореднику; једно ,је на 36°4'50" а друго на 44°50' и 17" И. Д.; колико степенп минути и секунди земљоаисне дужине има од једног села до другог?" 6. На 31. страни претпоставља се, да ученици I. разр. знају, шта је хорпзонталан, а шта вертикалан положај. 7. На страни 36. узет је пример о брзинп распростирања звука и светлости. 8. На страни 41.-43. говори се о површинама и онако сасвим догматички одређује се, како се изналазп површина правоугаоника, троугла, трапеза, ма каквог праволинејног многоугла и круга. Само се за круг оиширпо излаже, како се у Геометрији доказује, да се његова површина изналази, „кад се његон полупречник подигне на квадрат и то иомножп с Лудолфовим бројем од (3, 14159)". 9. На страни 44. и 45. говори се, како се нзналази кубна садржива ма каквог паралелопипеда, иризме, ваљка, ппрамиде и куне или конуса Овде се још предпоставља, да ученици знају, шта је у којег тела висина, основица, кружна основа, кружни пресек, теме п т. д. 10. И као да све ово није доста, да се увиди како се писац ттра знањем својих учевика, говори се на 47. страни још — у једној напомени о сиецифичној тежини тела и изложени су подацн за неколико метала и других тела, колико су пута тежи од воде. 11. На странн 58. и 59. претпоставља се, да учепици знају и шта је електрична струја и земљин екватор. 12. На страви 66. наводи се, колико у атмоСФерском ваздуху има делова кисеоннка, а колико азота 13. На страни 69. и 70. има додатак о кубној садржини лопте. Израчунавање те садржнне позајмљено је из Геометрпје и оно је за ученнке I. гилн, разреда разумљино толико, колико би били

за њихов узраст схватљиви и остали математич! докази. Норедећн све ово с наставннм шаном и про грамом из природних и математичких наука, кој> важе за осморазредне гимназије, налазим, да ништ; од тога није у свези с оним што се још учи у I. разреду наших гнмназија. Ако ли сам ја у том погледу на погрешном путу, ако се т. ј. све ово доиста предаје у I. разреду, које у земљепису, које у геометриском цртању, онда сам одс^ противу таквог програма, по коме се нмају и ов*. ствари да прелазе с децом од 11 и 12 годппа,је л налазим, да све ово превазилази њихов ум;^^ризонат и да она могу то све бубати на па. али од разумевања и потпуног схватања не мс бити ту пи речн. Поред побројанога има у I делу још нек, ствари, за које налазим, да ннсу удешене нрем дечијоЈ моћи схватања у узрасту о којем је реч илп нису тачне по својој стилизацији. Ту долазе\ на првом месту разне деФпниције. Тако: 1. На 8. страни каже се: „Кад се сравни нека количина са својом јединицом за мерење, резултат тога сравнивања зове се број. и 2. За сабирање се вели на стр. 16., даје то „рачунска радња, којом се из заданих бројева (исгог имена), бпло целпх, било разломака, тражи број у коме ће се сви садржатп." Оваква одредба може поднети за многе рачувске оиерације, н. нр. и за изналажење најмањег заједвнчког садржатеља. Нетачно је још ово: 1. „Обичан се разломак пише помоћу два броја " (стр. 12.) По мом нахођењу, кад се каже н. пр. једна половина или седам десетина, то нису два броја, већ је само један, као што је н. пр. и 1892 само један број. Што за писање овог или оног броја треба једна илп више циФара, то је друга ствар. 2. На стр. 20. у 3. задатку спомињу се килограми, Фунте и оке, а раиије није показато, колике су те мере тежине једна спрам друге. Што се тиче другог дела Рачунице, он је скоро сав израђеп тачно према наставном плану н у многом погледу подесније према интелектуалној моћи ученика. Но п у њему има на неколико места нејаснпх и догматичних разлагања и одредаба, које би ваљало бољим заменити. Такав је цео одељак о прегварању десетних разломака у обичне (6. стр. 36.—40.), који би ваљало прерадпти, те да се увиди, за што се мора да ради све оно, што се препоручује нанисаним правилпма о претварању чистих и нечистих периодичних разломака у оГнпне. У Рачуницн не треба ништа да се прима на веру