Просветни гласник

линија. Боље би било казати да број п показује, колико се пута пречник у обиму круга садржи. У осталом немам шта више о овом II делу да кажем, до тога да питање Главн. Просветног Савета, које гласи: „може лн се доиустити, да се у средњпм школама предаје по овој књизи" одговорим — да се може допустптп да се по овој књизи у средњ. школака предаје, с тога што у овој књизи нема научних неистина или апсурда. 26. Маја 1892. год. Београд. Захвалан Главном Просветном Савету на указаном аоверењу Јосиф Жовачевић. ироФесор београд. реалке. Други реФерат гласи: Главном Просветном Савету. Главни Просв. Савет ппсмом својим од 2. Маја о. год. СБр. 37. уиутио ми је на иреглед и оцену дело „Рачуннца" удешена за све средње школе Краљевипе Србије н за самоуке. I део п т. д.; написао Н. Врсаловпћ и част ми је Главн. Нросв Савету поднетп своје мпшљење о тој књизи. Материјал у овоме делу добро је распоређеп. У нриступу, где се говори о колпчинама п јединицама мере, који је такође врло марљиво пзрађен, мпшљења сам, да би добро бпло употребити за бележење површина и занремина знаке т 2 и т 3 . Дакле т 2 место кв. т. или оног застарелог а ш 3 место кбм. Ово велим с тога, што ппсац доцнпје код маожења говорн о степеновању са 2 и 3. Овим означавањем површпна п запремпна може се упозпати ученик п са димензијама, иошто изложитељ 2 код т 2 иреставља два мерења (дужину и ширину), а број 3 код т 3 опомиње на три дпмензије (дужину, шчрину и виснну, односно дубину). ДеФиниција разломака како иростих тако десетних добра је а нарочито ми се допада ппсање децимала код десетних разломака сразмерно мањим цифрама. То је добро већ и с тога, што ученнцн често заборављају десетну заиету, те ће их мање цпФре (децимали) подсећати на одвајање целих од делова. Ово писање децимала ситнијнм циФрама сасвим је оправдано, пошто се прп писању десетних разломака нише само бројитељ дотичног иростог разломка, који је пола толики, по величини, колпки су целп бројеви.

Кад је иисац поред знака одузимања „ —" наномеиуо реч „минус", онда је требало и нанред код сабирања, поред знака „ +" ставити реч „плус* (вид. т. 28). При одузимању ппсац преиоручуЈе одузимање додавањем јединпца најближег вишег реда (т. 46.) место досаигњег „немогу морам да позајмим једпу јединицу вишег реда и т. д. и т. д." ... И заиста је теже куд и камо ученику да памти где је зајмио, па ако случајно па догичном месту не може да позајми, мора да иде даље, да тражи где ће моћи зајмити. То би се могло дозволити у основној настави из овог предмета, но у средњој настави треба одузимати додавањем. Врло је дибро шго се ппсац при решавању задатака служи свима јединицама мере. Ово напомињем нарочито због сабирања, одузимања, множења и дељења углова. Јер то ће прилично олакшати наставу из геометрије. Избор задатака врло је леп, пошто су задацп комбиновани из разних наука, геометрије, Физике и других. Међу примерима за множење употребљене су и заграде [зад. 14. под а) и в)] а претходно ннје ништа казано о употребп заграда у рачуницп. На то бп ваљало пазити. Тако сам ирпликом ревизије впдео, да наставници нигде не употребљавају заграде, код комбпнованих задатака, премда су многи нрпмери са заградама у рачуници наведени. Тако бива често да 4X3+2 испада = 14 а понекад п = 20. То неваља, или треба поједпне радње у комбиновапим задацпма издвојепо извршити или заграде употребити. У горњем примеру или (4X3) + 2 = 14 илп ако задатак дат друкше онда овако 4 X (3 + 2) = 20. Добро бп било да се поред сваког нравила за израчунавање новршнна п запремпна (кубне садржине) (т. 15 и 52) еалази и одговарајућа слпка. Сем тога могао би се ту додати и дотични образац (формула), по коме се што рачуна, као што је то писац већ и нокушао код круга (т. 51. стр. 43). Слпка је неопходно потребна с тога, што ђаци још нису пз геометрије прешли толико, да знају шта је паралелопииед, призма, пирамида, ваљак, конус (купа) п т. д. А шта ли ће самоуци, којима је иисац такође наменио ову књигу?! Ппсац после сваког чланка има и по неколико питања, из пређепе партије. Понеко ће то сматрати за излишно, но по моме мишљењу та су питања потребна, ношто овај предмет често предаје наставник, коме то није струка. Тако често иредаје ратун какав сликар или учитељ језика плп