Просветни гласник

РАДЊА. ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТЛ

др., па у тој црилици или боље рлћи неп])илици, могу ова питања добро да послужеОволпко што се тпче садржаја ©ве књиге. Што се тиче језика, мислим да је исти добар, само бих препоручио писцу да место речи „дедење" употребљује реч „дељење",, лпто мислим да је правилипје. Из свега до сада реченога, мњења, сам, да би се ова књига могла прпмити тек тада, пошто писац поднесе и остала два дела (то може бити и у рукопису), да би се могао видети цео иредм;ет. Писац истина у I делу обећава „да Ке други и трећи део ове рачунице бити у истоме облику, иотпуној вези и оваке величине као и овај, тако да ће сва три дела чинити једну целипу, у којој иити ће бити што излишно нпти недовољно*. Но ипак може се десити да ће у II и III делу недостати понешто или бити излишно, а главно је да програм буде исцрпен. 15. Јула 1892. год. Београд. Благодарни Главн. Пр. Савету на указаној ми аочасти, јосиф Ковачевић нроФесор. На основу ових реФерата Савет је одлучио: да се за први део ове Рачунице не може допустити, да се по њему предаје у првом разреду пшназије. Што се тиче другога дела, Савет је одлучио, да се може употребљавати као школска књига у II. р. средњих џткола, поред досадашње1 уџбеника за овај предмет. Г. г. реФерентима одређено је на име хонорара и то г. Ст. Д. Поповићу педесет (50), а г. Ј. Ковачевићу четрдесет (40) динара. VI Саслушан је извештај г. Дим. Јосића, проФесора београдске учит. школе, о новим читанкама за III. р. основне школе, које су му на преглед упућене на 534. састанку, од 20, овог месеца, а према писму г. министра просвете и црквених послова, од 20. овог месеца ПБр. 3981. По прочитању извештаја повела се подужа дебата о овоме питању, п на послетку је донесена овака одлука: „Према својим одлукама од 13. ов. месеца, састанак 533, и 20. овог месеца, састанак 534., Савет је одлучио: да се читанка, коју су нанпсали г. г. Мил. Марковић и Бл. Т. Недић, може оштампати за привремену употребу у III. разреду основпе школе с тим, да се речена читанка исправи у смислу реФерата и допуни потребним чланцима из круга разних наука". просветни гласнаа 189 3.

Г. Јоспћу као реФеренту одређено је на име хонорара недесет (50) диаара. XII. Прочптан је заједнички реФерат г. г. П. П. Ђорђевића и Д. Ј. Путниковића, о књизи „Вогатство и срећа", прпповетка за младеж, с руског превела Анђелина Нпчићка, који гласи: Главком Просветном Савету. Пр егледавши књигу „Богатство и — срећа", 1 ) коју нам је Гл. Пр. Савет изволео упутити, извршилп смо поверени нам посао, те имамо част поднети о том овај свој извештај. I. Писац (на жалост, у овом српском преводу 2 ) непознати) почиње своју ириаоветку за омладинр последњим данпма из мучнога, сиротињског жлвота једнога руског учптеља у пекој руској паланци, после чије смрти остаје жена с четворо деце (2 сина и 2 кћери), да се, радом својим, бори за живот у свету. И за живота је очева та борба снромашне породице била тешка, тај живот њен горак и патнички: после смрти његове све је настало још горе ! И у тој највећој невољи, у којој се, покрај жаљења од неколииине болећих срдаца, најчешће подноси подсмех и понижавање од другога света, — у тим, велимо, најцрњим данима у животу ове учитељске породице зачиње се у млађем учнтељеву сину (Бори) жеља, сваким еаном све јача, да се не само сиротиње отресе, но и да се што више обогати. Циљу се овом он примиче иоштеним путем: неуморним радом и прихватлњем разних, најпре ситнијих, за тим и крупнијих, трговачких послова, који му за чудо срећно испадају за руком. Почиње трговати прво тиме, што је продао неком ђачету за 10 пара комадпћ пите, добивен од неке милостиве колачарке; за тим продаје — деци пред школом — слике идруге играчке, које је њему п сестрама био послао етарији брат (Миша) из Пегрограда. Стекавши тако четири динара, Бора се удружује с једним тргопцем из места (у ком су и по смрти очевој живели), који је и по сајмовима носио свој трг на продају. На тим сајмовима, по селима, помажући том правом ') Богатство и — среАа. Приповетка за младеж. О руског превела Анђелииа Нгши&ка. Београд, држ. штамн., 1892. Мала 8°, 4 л. и 259 стр. Цева 1*50 дин. -) Не задовчљни, што му на корицама илн на нрвом листу овога српсвог превода име није записано, мишљасмо да ћемо то дознати из рускога изворника, за ко.ји се обратисмо госпођи преводилици, да се уверимо о каквоћи превода. Од ње пак добисмо нзводмк из неке руске књиге (стр. 399 до 532, — по свој нрилици део каввог руског журнала) — и без натписа и без имена пишчева !