Просветни гласник

18

РАДЉА ГЛЛНИОГЛ ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

трговцу, и овај је наш трговчић-дете продавао све што је он био за свој иовац купио и што би од трговца добио на дар за труд. Мало по мало, и Бора ти иочне и самостално радити, те се разноврсним сиекудативним предузећима све више обогаћаза, па најпосле п велико једно имање („спахилук") купује, и прави богаташ постаје. Али, после свега неуморног рада, после свих срећно свршенних трговачких планова — овај сада богати Бора у том богаству, за којим је непрестано жудео, ипак не нађе оно, што би требало да иде с богаством, да буде резултат његова неуморна рада, — не нађе правога задовољства, среКе! Животје овога главног јунака — истина у приповеци и недовршен — остао празан, без радости. без икакве впше, духовне насладе. Писац је за^ста у праву, кад износи поуку, да среће не може бити у самом богаству, и да увећавање богаства не увећава и срећу човекову! Тај смер назиремо и у самом натпису ове, за дечаке и девојчице, и начином излагања и величином, подесне приповетке: „Богатство и — срећа". Али се одмах може казати да је ово само негатпван морал, да је ова поука непотпуна, јер кад, после свега шго је испричано о жпвоту и раду главнога јунака, видимо да срећа није оно за чим је он жудео, није богаство, — онда зашто нам нисац није у исто време јасно изнео и где је та срећа, где је и шта је то, радп чега се човеку мили живот, каквим друкчијим радом срећу можемо постићи и у чем је треба тражити? Писац нам, истина, приказује и по који у нечем задовољен и срећан тренутак из живота оних других личности у приповеци, али су то не само ретки пропланци, само тренуци, него су п махом потрвени другим честим, готово редовним, тренуцима страдања и несреће људске. Целом књигом, тако да речемо, веје дах модернога јевропског песимизма, који, по нашем мњењу, не може и не сме бити педагошко начело, јер се омладини, читаоцима који ће тек ући у живот, не сме овај свет приказивати у ружним шарама: њих, напротив, треба храбрити за борбу која их очекује, омилиги им и живот и рад у животу. Још се мање у наукама оваке врсте сме донустити погрешан извод, како среће не може бити за човека ни кад целога живота запиње и ради за се, — ни кад се несебично жртвује за другога. А да се и овака поука из приповетке „В. и Ср." лако може извести, уверићемо се, кад јој радна лица још мало боље познамо. „Борисав Александрович Крутиков" доста је добро иогођеа тии истинскога трговца - радног, марљивог и врло предузимљивог. Он у сваком, и

најмањем, послу свом тражи само добит, материјалну корист; он је себи на сваком кораку доследан; гледа све по што нижу цену да купи, а ио што скупљу да прода; чува и штеди где год се само може што уштедети и сачувати ; ником не да да се корисги оним што је његово: — такав је он у почетку свога „трговања", такав целога му потоњег живота, па и кад богаташем постаје. Ипак, не треба помислити да је он и иепоштен трговац — варалица пли зеленаш; не, он је само добар и вешт «трговац" у значењу које та реч има у данашњем друштву, уз то још човек тврда срца и, разуме се, без довољног образовања, без виших, пдеалнпјих погледа на свет и живот у свету. И, као што рекосмо, тај човек не нађе среће у богаству свом. Али се одмах питало: како пролазе они други јунаци ове, у главном прилично извештане, историје обичних људи ? — Ево како. Стари учитељ, огац Борин, мучио се целога века, папрезао се под старост и сувише, само да би могао своју децу исхранити и васпитати; и, враћајући се једном, у очи Божића, по највећој цичи зими, с тешкога рада кући, пада болестан и изнемогао испред кутњега прага, и. . замре у највећој невољп, у којој за њим остаје и цела му убога породица, да се бије, што 'но реч, за кору хлеба. Ни он дакле није био срећан у свом животу! И шта више, из несреће његове судбине излази да је он среће имао још мање него и његов, доцнпје богати, син, и ако је овај добри човек — противно синовљем грубом реализму и магеријалпзму — био прави идеалист и, запојен само племенитим осећањима дужности и љубави, никада и не помишљао да се обогати. — Исго тако, жена старог учитеља, а мати иотоњега богаташа Боре, мучида се за живота свога мужа; мучила се, са ситном децом, после смрти мужевље још више; мучила се, најпосле, и радила више но што јој силе допуштају и доциије, помажући и сама обогаћивању свога сина! И ова добра жена, умирући у богатој кући синовљој, ипак је тужна, ииак жалосна, јер су јој друга деца растурена по свету, у невољи, у несрећи! — Ни старији брат Борин, који се, после добре лекције због прокартаних туђих новаца. био срећно оженпо и иочео живети као и други људи, опет није нашао среће и задовољства у свом жмвоту! — Старија сестра Борина (Олга), удавши се у Петроградудза некога -домаћег учптеља, живи кратко време задовољна, али јој се у брзо муж разболи и умре, те она остаје да живи, слично својој матери, мучним и тешким животом са својим једипчетом! И њу, најпосле, спасава од невоље овога света смрт, која се у при-