Просветни гласник

радња главнога иросиетпог савкга

21

пе разумемо зашто опет друга нека, особпто прва нрезимена („отчество"), пише опако, како се пишу у руском (.ЕвстаФевич, Гарфилд, Иванович, Савељ\\ч, Петрович, Александрович) ? Кад су, ради бољега разумевања, могли доћи чак и „симити и вруће лепиње", да замене ,ватрушки и горлчје калачи", онда је требало чимгод заменити и „иечену репу" (стр 13.). А место „горлчаго чаад" није било умесно писати „врућега геја" (сгр. 30.). Још нам се чина да није требало оставити реч ви у разговору између деде сиромашпог учитеља и матере им, потоње праље у једној паланци (стр. 89.). (5.) Иогрешке иротиву чистоте и иравилности срискога језика ; њихов је број доста велики, те бисмо пх могли поделити у ове 3 групе : 1.) Целе реченице аогрешне и законима српскога језика прогивне : „.. .а ципеле, ма да су биле улепљеие блатом, онет се јасно видела на једној од њих закрпа" (стр 4.); - „израз блаженства нестаде" (стр. 5.);— „отпочео трговати са разним ситницама" (58.); — ,...л1 појимао да их овог јутра занимају далеко неблагочесне мпсли" (стр. 82) ; — „или ће се удавити, или ће му гора пропасти и да претрпи огроман губитак" (стр 132.) ; — „да иде.... код непознатог брата" (стр. 188.) : — „ирошло је 3 месеца" (201. п 201>.) ; — „(Јвп зпдови н .и у били истнна застрти раскошним, али бар чистим платнима (стр 203. 204.); — „које јој причинила" (стр. 240.)! — „она се осећала страна између њих (стр. 181.); „где су били.... још неколико људи" (стр. 138.) ; 2.) Погрешне речи и њихови облици (означено је оно што чешће долази): њихову (стр. 1.) м. своју, но (стр. 1.) м али 1 ), у пркос (стр. 2 ), преобразила се, благодарност (4.), бегају (7.), са место с (врло чесго), неприметно (11.), приметио (38.), и приметити (75.), маннсала (13.), убедљиве (14.), несигурним (18.), ободравала (25.), одгреје се (27.), стомак (33.), сажалења (39.), за (м. у) Москву (43.), кнрију (45.), подсмевџијама (47.), сокачка (51.), страним (51.), ама (52.), курталисао (55 ), уображење (57.). вест (66 ), газда, газдарица (67 ), његове (48. и 72.), м. своје, завидгме (78.), предверје (81.), омољчавено (83.), најстрожмје (87.), ма (88 ), макар (89.), кирајџике, побољавати (89.), где (ми се дедоше) наочаре (94.), штиркане (95.), благодарећи (96 ) м. због, сандуче (96 ), капија (98.), ну (105.) м. е, и (сама не знам) м. ни (106.), на истој (1о9.), обојадишу, дуварови (118.), женскињалш ') Треба помеи^ти да замена овој скеви не може бити увек ну , како то неки мисле из претераде љубава нрема чишћчњу, јер је реч но правилпа кад стоји, вао скраћена, месго него.

(120.), баштпцу (123.), способнц (127.), бодрим, раденог времена (128.), роптао (131.), с чиме (131.) м. чиме, узданув одговорила је (134.), осветлење (136.), бајаги (138 ), спахијка (139.), нужно (140.), хитрости (140.) м. лукавства, иежан (145.), обитавалаца (148, а на стр. 1. пма: становницп), за бадава (149.), несравњене (151.), поцрвенмла (151.), неопходно, лишава (155.), сопствену (157.), бпвшег (166.), парче (168.), заплеАао (169), потавнгш! (170.), кашика (175.), стидмла се (176.), посете (177.), посетила (186.) и посећавао (236.), извесан део (187.), решеношћу (189.), детињарлук (200.), прихода (203.), испитујућп поглед (210.), упечатке, обиталиште (212.), забатаљена (214.), покровигељ (222.), постоји (266.), у њеном одсуству (225.), ти би требао (230), чишће (246.), та«на (247.), расхода, асталску (249 ), и т. д.; 3.) Погрсшке у иравоаису и интериункцији ; и ако их нема велики број, ипак да поменемо ово иеколико (јер се могу наћи и у другим књигама): у-њ (сгр. 18.), к' школи (71), рубља (м. рг/бља, на стр. 39.), појимао (82 ), појммити (147 ) и појимићеш (245.), «....да играм карте. Гетако..." (стр. 68.), „у Донедељак" (104.). тренугцима (157.), несме (183.); погрешна је интерпункција и на стр. 74. у реду 19., на стр. 170. у реду 12 и иа стр. 187 у реду 18, Има недоследности и у писању неких речца (нрилога и предлога), што није никакво чудо, кад у том не влада слога нп међу оннма који с^ о је ииу стручно баве. Иитање је о том, треба ли неке сложене речце иисати састнвљено (као једну реч) или сдвојено (као две или и више речи) И г-ђа преводнлица као да се угледа 1а на оне наше граматичаре, који би хтели што више ра двајања, па је у том и претерала, те на пр. нише не само овако одвојено речи : „на један пут", „са свшг, „за што", „за то", „по што", и т. д., иего и речи : „у сред" (9 и 167.), „на протнв (13., 90. и 159.), „на скроз" (160.), „до год" (218.), па чак и „ко год" (15.) п „што год" (17.) у значењу „неко" и „нешто", а боље би било све њих писати састављено. Али, најпосле, и покрај толикога раздвајања, имамо и, томе са свим нротивпо, овако (често и безразложно) састављање: „напољу" (^7.), „пошто зашто) (59.), „затим" (77.). „надаље" (86.), „испрва" (12.) и т. д. Раније рекосмо зашто дуже застајемо на показаним ногрешкама : из њих се не може извести пресуда ни да је нревод са свим рђав ни да је српски језик у њему скроз погрешан, јер се, на жалост, у многим другим нашим књигама, за омладнну писаним, још мање пази на лепиту, чистоту и иравидност српскога језика. Погрешака се у њима