Просветни гласник

ДРКВБШЈ И ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

за предмет тај храм — задужбину — светињу, цртајући благочестије и побожност њихових предава, који су хиљадама, чувајући оне свете сводове, крв проливали, на чијим се костима и засновала ова слобода, коју ми данас сретно уживамо; даље, напомињалн смо им још неослобођену и неуједињену нашу браћу п говорили пм: да смо ми сад овако ослобођени, просвећени, моћни и за сада срећни, ипак са свим мали и ништавнп без општег уједињења. И тако даље, узимали смо разне предмете у средини поуке у разним нриликама. Па тек после, говорили смо о томе: да ли опи чувају св. прадедовску веру, као што треба, да ли они поштују владаода, као највишу државну светињу; слушају лп и слажу лп се с властима, које су позване, да осигуравају свачију безбедност и негују равноправност; и говорили смо им и о свим могућим, садањпм, опште народним и њиховим домаћпм потребама, и обично смо постављали паралелу између људп неваљалих, пакосних, убплаца, разбојника, нерадника, пијаница, неродољубивих, неверника и т. д. п људп побожних, родољубивих, увиђавних, који васпитавају своје домаће, како су срећни и остављају бесмртни спомен код цркве, код своје Фамгиије, с колена на колено, у општини, у срезу, у округу па и у целој државп остају велики, које сваки благосиља, п бедпп и богати, и да над његовом Фамилијом лебди анђео хранптељ, коју ће с колена па колено руководити и упућивати на добра дела и т. д, п г. д. А никад нисмо пропустили, да не говоримо, да се младеж чува од заразе, и да се васиитава у духу вере православне и наше народности, јер на њима — млађем нараштаЈу, не само што ће на скоро да остане дом, наследство и зависити судба целе наше домовине, но ће скоро зависити и сва судба целог нашег племена; а нарочито смо им обраћалп пажњу и на овај Факат: да наши старп непријатељи, којн кроз векове одрасле народне нрваке тукоше и вешаше — нису могли ништа учпнити нашем племепу, јер је младеж остајала крепка и одважна; а сада нови наши непријатељи, који мисле целнм светом обладати, изумели су са свим ново и далеко по пас опаснпје смртоносно оружје, не жалећи нн једног средства за квареж наше младежи и с несумњивом надом држе да ће с нама и нашим племеном бити на чисто, уклонити нас с правога им пута, и свршити с нама за иола или најдаље за један век оно, што стари непрпјатељи не могоше вековима учинити мачем и топузом и т. д. и т. д. Колико се од свештеника могло дознати, као

и од властп, многих првака и увпђавних грађана, наш је говор учинио код масе народа доста благотворан упечатак. Рђаво су достављачи известили пазарског пашу, као да ми нашим проласком будимо народ, па је за то чинно и званпчан протест код началника окр. рудничког. А из Босие је чињено само неко приватно негодовање о нашем проласку. (СВРШИЋЕ СЕ)

ПРОФЕСОРСКИ испити У току 1892. год. аоложили су ироф. исиит ови ирииравници: 1. ЈРадован ЕандиЛ , предавач пожарев. гимназпје, полагао је 18., 20. и 22. априла проФ. испит из исихологије с логиком, игдагогије с методиком, историје сраског народа са земљоаисом и немачког језика. У комиспји је био председнпк г. Јован Бошковић; а члановп г. г.: д-р Љуб. Недић, д-р Војислав Бакић, д-р Мил. Јовановић, Ђура Козарац, Мих. Шљивпћ и Сава Антоновић. ДомаКа тема : „Теорије о вољи." Кандидат је добио оцепу, већпном гласова, одличну. 2. Душан К. Јовановић , предавач крушевачке гимназије, полагао је 20., 22. и 24. априла проФ. испит пз латинског и грчког језика с литературом и француског језика, а пред комиспјом, у којој су били: г. Јован Ћорђевић, као нредседник; а г. г. д-р Јов. Туроман, Љуб. Ковачевић, Стеван Л.овчевпћ, Сава Антоновић, Жпвојин Симић, Стенан Предић и Божидар Прокић — ^нови. До• маКа тема: „0 конјуктивним релативн&„. чеченицама из првих 10 биограФија Корн. Непота." Приправнику је, једногласном одлуком, дата оцеоа: добар. 3. Коста Ћ. НиколиК, прадавач параћинске н. гпмназпје, полагао је 18., 23. и 25. априла нроФ. пспит из иедагогије, методике, историје иедагогије, исихологије, логике и немачког језика с литературом, а пред комисијом, у којој су бпли: г. Јован Бошковић, као председник; а г. г. д-р Љуб. Недић, д-р Војислав Бакпћ, Мил. Јовановић, г Бура Козарац, Мих Шљивић и Сава Антоновпћ — као члановн. ДомаКа тема: „Задаци домаће и школске дисциплине. Оцена главних дисциплинскпх средстава с обзиром на наше васпитне прилике." Прип^авнику је. већпном гласова, дата одлична оцена. 4. д-р Мита ЛукиК, предавач крушевачке гпмназије, полагао је 21., 22. и 27. априла проФ. испит из оиште историје с литературом и немачког језика с литературом, а пред комиеијом, у којој 5*