Просветни гласник

кн.ижевне обзнане

практичног значаја. Међу тим он ће врло често бити у непријатном положају, дајући врло скучене, или, можда, п не дајући никакое одговоре. Ово је пак поглавито с тога, што су геолози вазда остајали на чистом пољу научне геологије. Подаци, који се приликом разних бушеља, копања и рударских радова добивају, пролазили су скоро нечујно, јер нису од стране геолога прикупљани, проучавани и у систем довођени. Питања из прдктичне геологије третирана су до данас махом по разним рударским часописима, и то са свнм спорадично, бсз узајампе везе и на основу са свим локалних података; тек овда онда појавиће се и по које веће, стручњачко дело, које ће претресати иђвесна (али опет само извесна) практична геолошка питања. Капиталист се слепо ослања на инжињера ; инжињер тражи савета од геолога; геолог најчешће даје одговоре чисто теоријеког значаја; инжињер отпочиње рад на основу оног малог, практиком стеченог, геолошког знања; тражени одговор сазнаје се тек пошто је рад у велико отпочет. Овој потреби да одговорн, т. ј. да ради на правилној примени геолошког знања, узео је на себе часонис „Хе^зсћгЈП; Сиг ргакНзсће Оео1о§1е«, којп отпочиње излазити ове године. Циљ му је, да постане научни центар за све разноврсне интересе, којима је полазна тачка и тежиште у земљиној кори и благу, које она у себи храни; да за индустријски и привредни живот скупља, критички упоређује, одабира и уређује све најважније резултате геолошног проучавања земаља; да одржи на себи научни карактер, али да у разумљивом облику ступи, као позредник, између науке и живота, између интелигенције и капитала; да пракси буде вођ, а науци буде скупљач обилатог новог материјала из практичне геологије. Откако сам државни геолог, неколико пута већ био сам у прилмкама, да дајем савета при каквим предузећима (угљени мајдан код Бољетина, угљени басен у Кључати, грађење чесме у Врњачкој Бањи). И ма да сам срећно решио ова питања, опет се у мени вазда порађало непријатно осећање, што нигде нисам могао наћи сређен и системски разрађен материјал за студију практичне геологије. Може се, дакле, замислити колико сам се обрадовао (а са мном, сигурно, и многи други) појави поменутог часописа. Разуме се, да сам га одмах набавио за библиотеку Геолошко-рударског МузеЈ I. Знајући задатак његов, упознавши му се с планом и разгледавши прву свеску, уверио сам се: да ће збиља достојно одговорити своме великом задатку, да ће испунити осетну празнину у геолошкој литератури, и да је од значаја не само за

! немачку књижевност но и за сваког геолога, који ма кад буде дошао у прилику, да практички примењује своје теоријско знање. „ХеЉсћгШ; Гиг ргакШсће Оео1о§1е" придобио је за своје сарадннке силне немачке геологе, минералоге и рударе, од којих многи долазе у ред најпризнатајих стручњака, сем тога још и доста страних геолога и рудлра, и отворио је места свакоме, који би имао шта саопштитн или објавити у питањима из практичке геологије. Овај ће часопис редовно доносити: 1. Извештаје о напрецима и о резултатима геолошких проучавања земаља, нарочнто о радовима геолошких одбора, комисија и завода за израду детаљних 'геолошких карата, поред нсторијских скпца досадашњег рада њиховог; 2. разматрање о практичким задацима и о методама геолошког испитивања (н. пр. истраживање и отварање корисних рудишта, однос њихов према стенама, у којима се налазе, расподела воде по слојевима, распадање разних стена и постанак разних земаља у пољопривредном погледу, разне стене у погледу камењарске индустрије, геолошко картирање и израда геолошких проФила, који су практичког значаја, скупљање и научно оцењивање резултата при бушењу терена, премеравању рудних галерија и т. д., састављање техничко-геолошких збирака, огледи из експерименталне геологије и т. д.); 3. опис разних минералних р уд и ш т а, с нарочитим обзиром на рентабплност и начин њихова експлоатисања ; 4. р е ф е р ат е ибелешкео свима новим појавима у литератури и о свим старијим радовима од већег значаја (часопис намерава у овом погледу постати поуздана репетиторија за практ и ч н у г е о л о г и ј у); 5. омања саопштења и б е л е ш к е, које се тичу рударства у оплте или каквог питања из практичке геологије од актуелног значаја; — и 6. белешке о стручњачким скуповима геолога, рудара и т. д., личне вести њихове и коресподенције уредништва. Прва свеска овог часописа (за Јануар ове г.) потпуно је одговорила очекивању и у погледу на разноврсност и на интересност и практични значај материјала, који је у њу унет. У њој налазимо : 1. чланак Рг. ВеувсМа^-а о радовима пруског геолошког завода на детаљном проучавању земље и изради детаљне геолошке карте; 2. веома интересан чланак Ј. Н. 1*. Уо§1;-а о геологији норвешких рудишта; 9. уводни чланак старог проФесора Р. ЛУаћпвсћаИе-а о геологији и земљорадњи; 4. извештај А.