Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

ВаИгег-а о радовима, који су предузети на гринделвалдском глечеру за одредбу ерозивне моћи глечера; 5. геологију угљеног басена Плауенског Грунда у Саксонији на основу радова саксонског геолошког завода, од Е. Веск-а; 6. о појави злата у северној Шпанији, од Т. ВгеШепћасћ-а; 7. о теренској води у Сахари и грађењу артеских бунара у Алгиру и Тунису, од С. Осћ8епша-а; 8. о руским фосилним угљима у Азији, од К. Не1тћаскег-а; 9. неколико реФерата, омањих бележака, библиограФију, личне вести и т. д.

Завршујући овај кратки приказ овог новог часописа геолошког, не можемо, а да га најтоплије не препоручимо српским геолозима. Већ и тај разлог, што ће се на лето, као што се надамо, отпочети и код нас детаљно геолошко проучавање терена, чини, да би свака пажша њихова, коју бисмо поклонили овоме часопису, била потпуно оправдана, јер бисмо у њему видели план рада, начин картирања, размер карата и т. д. сличних предузећа по осталим државама. Д-р Свет. А. Радовановић.

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИ^

Геолошко проучавање земаља и грађење детаљних геолошких карата*) (по часопису »У.еИвсћпП; Гиг ргакМзсће Оео1о§1е К ) од д-ра Свет. А. РадовановиКа. Скоро све културне државе, поимајући велики значај геолошког проучавања земљишта — као извора за најразноврсније продуктивне радове вазда су потпомагале проучавања и картираља терена, предузимана од стране појединих геолога и геолошких друштава. У току последњих деценија пак ово се развило до тога степепа, да се за детаљна геолошка проучаваља земаља и израду детаљних геолошких карата нарочито оснивају разни геолошки заводи, одбори, комитети, бирои, комисије и т. д. И геолошки радови, који су се у почетку ограпичавали махом само на нарочито у научном или рударском погледу интересније крајеве, те према томе нису ни могли узети већега маха и слити се у заједничку целину, отпочеше се, са оснивањем поменутих центара, у велико и подјед_ *) У часопису »2еЈ18сћпГ4 4иг ргакШсће Оео1ојЈ1е*, која је покренут ове годиве, отпочела је, под сталном рубриком ((6ео1о218сће ВресгаЈаиГпаћтеп«, иалазити серија врло интересних чланака о радовима разних геолошких института, бироа, комисија и т. д. на изради детаљних геолошких карата. — Потписани је, у договору с г. г. Ј. М. Жујовићем, проф. В. Школе, и Ј. А. Милојковићем, шеФОМ Рударског Одељења, поднео предлог г. министру народне привреде: да се и у Србији отпочне дета.ио геолошко проучавање терена и израда »детаљне геолошке карте Краљ. Србије <( , и да се, ради тога, а под окриљем и са субвенцијом — засебном буџетском партијом — министарства народне привреде, установи геолошки комитет, који ће руководити све потребне радове око тога, и бирати измеђ српских геолога раднике за поједине секдије. Како је овај предлог нашао одзива код надлежне стране, те се надамо, да ће се скоро и остварити, биће врло корисно, да се српски геолози и људи, који се интересују за овај посао, упознаду са историјом и планом рада бар најважнијих геолошких завода. Ради тога и отпочесмо у изводу доносити ове чданке из поменутога часописа.

нако — по истом плану и у истом размеру — распростирати над свима покрајинама дотичних земаља. Макар да је главни принцип код свих геолошких института, бироа, комисија и т. д. за израду детаљне геолошке карте један исти: да им карта представи тачно и у појединостима и природу и склоп целокупног земљишта, те да од ње у нрвом реду има користи отачаствена научна геологија, али да се њоме у исто време могу користити и рударство, и грађевинарство, и пољопривреда и т. д. — опет је знатна разлика измеђ њих у плану рада, у размери карте, у начину њене израде и репродукције. Ово донекле долази с разноликости терена, који се картирају (друкчији ће план рада бити на пр. у ненрегледној пруској равници, застртој дилувијом, друкчији пак у кристаластом терену Саксонске, Чешке и т. д.; ту ће и израда саме карте бити друкчија); за тим утичу на то још и средства , која се стављају на расположење, па, на послетку, и сами људи, којима је цео иосао поверен. Да разгледамо сад план рада најчувенијих геолошкпх завода или сличних институција у појединпм државама. I. Пруска и тириншке државе. За време оснивања свога геолошког завода („Оео1о§18сће Гап^езапз^аИ;®) није Пруска била у геолошком погледу никаква 1;егга тсо§;ш1;а. БилО је, шта више, доста, и то врло добрих, геолошких карата, од којих су без сумње најзнатније: 1. Бесћеп-ова „Оео1о§18сће Каг1;е уоп Беикбсћ1ап<1« (Берлин, I. пздање 1869., II. изд. 1884.); 2. Бесћеп-ова >,Оео1о§18сће КаПе уоп Кћет1апс1 — ЛУев^Шеп" (у размери 1:80000) у 35 сек-