Просветни гласник

РАЗНЦ

ЗДПИСИ

69

ција (II. издање год. 1882.); 36-ту секцију (ЛУаМескСав8е1) довршио је по смрти Дехеновој сам гео•шшки завод ; 3. „Оео^позИвсће Каг1е уош ћ т Јес1ег8сћ1е818сћеп ОеМг^е® од Веупсћ-а, Козе-а, КоШ-а и Кип^е-а (у размеру 1:100000), довршена године 1860.; 4. ,Оео1о^. Каг1;е уоп 0ћег8сћ1е81еп® (1:100000), довршена, псд надзором Регс1. Кбтег-а, год.. 1870.; 5. Ел\'а1с1-ова ж Оео1о§-18сће Кагке <1ег Ргоутг басћвеп уоп Ма^с1ећиг§ ћ18 гит Наг2», Берлин 1864. 1 :10000); 6. 81готћеск-ова в Оео1о§18сће Каг1е уоп Вгаипвсћлуеј^«, 1856. (1:100000); 7. Нетг. СгеДпег-а л Оео1о§18сће Каг1е (1ез Тћиппдег ЛУаМез®, Гота, 1854.; 8. 8сћ\уаггепћег§--ова и Кеиззе-ова „Оео^позИзсће ХЈћег81сћ1;8каг(;е уоп Кигћеззеп« (1: 400000),; 9. Кбтег-ова м Оео1о§1бсће Каг1е уот зис1Нсћеп Наппоуег*; 10. ВегепсИ-ови ,,Оео1о§18сће АиГпаћтеп уоп с!ег Ргоутг Ргеиззеп® (1:100000); и т. д. Ове су карте врло корисно употребљене као основ, на ком се даље радило. При том се напредак са установе геолошког завода није показао само у систематски и скоро до најмањих ситница детаљно предузетим картирањима, него се још и размер карте могао тслико увећати, да је у почетку изглсдао више као смело и тешко остварљиво предузеће — 1:25000! Заиста, што год је карта већа, све се више тачности од ње захтева, а све се више детаља мора у њу уносити. Карте мањега размера згодније су за општи преглед терена, јер се на њима боље добива општа слика распрострањења геолошких Формација и тектонских односа њихових. Међу тим на картама овако великог размера, као што је пруска, могу се представити и такви детаљи, да нам она управо изгледа као верна ФотограФија геолошке природе дотичног терена. Она не само што нам в е р н и ј е представља оно, што се и на картама мањег размера налази, него уноси још и н о в материјал, и то такав, какав ја најпотребнији, да се добије прави појам о склопу земљишта, и да се геолошко знање о њему може најкорисније употребити у индустрији и привреди. (ИАСТАВИЋВ св) Д-р Свет. А. Радовановић.

РАЗНИ ЗАПИСИ Опрема наставника живих језика иред иетим збором иемачких филолога у Берлину. Знање живих страних језика све је осетнија иотреба у свих народа; изучавање истих један је од главних задатака средњих школа (нарочито гимиазија) у свих народа: страни живи језици поред матерњега језика заузимају видно место у школским програмима чак и оних народа, који имају својих јаких књижевности, у којима имају свега, што им икада буде затребало. Рад и заузимање око тих језика толики су, да се ваља надати сваком добру и потпуном успеху. Па ипак се све још чују гласови, који траже још већег успеха, који траже нарочито већег успеха у практнчној страни језика. И збиља, кад се погледа на разноврсне захтеве данашњега времена, ваља тражити од школе, да после толикогодишњега рада ученик из ње изнесе на само моћ служења литературом онога живог странога језика, који је учио, већ и практично владање истим. На ту практичну страну ударају јаче гласом и нови програми немачких школа. а то је опет дало повода петом збору немачких Филолога, који је држан од 7.—9. јула прошле године (по новоме) у Берлину, да поведе говор о досадашњој спреми наставника жпвпх језика бар у погледу практичном. О тој теми држата су на том збору два предавања (осталпх пет предавања било је чисто научне природе). Прво је држао предавање берлински нроФесор Б-г : »Задатак наставе нових језика и спрема наставника нових језика"; друго хамбуршки проФесор Катћеаи : »Говорно знање (8ргасМег1%кеШ наставника нових језика и реални односи«. Врло су иптересне мисли првога говорника, јер је на основу његовпх закључака донесена резолуција. Говорник се труди да докаже, да су у новим програмима главни захтеви нове методе односно наставе у изговарању, односа граматнке према штиву, постизавању граматичког материјала и вежбања у говору нашле одзива. Досадашња университетска спрема наставника језпка има основну ману, што се готово никаква пажња није обраћала на потоњи позпв слушалаца; университетски су проФесорц полагали сувише на историско-критичке студије. Сумње нема, да је знање старије граматике и књпжевпостп чврста и неопходна потреба за новога Филолога, али ипак оно треба само да да основу, на којој треба да се подигне зграда језика и књижевности нових језика. Наставник нових језика треба да предаје не само страни језик, већ