Просветни гласник

70

НРОСВЕТНИ

КОВЧЕЖИЂ

да посвећује ученике и у знање културнога животз. садашњости, да истакне особеност дотичнога народа, чији језик предаје; он мора да буде Фонетички школопан, и да је дубоко посвећен у односе дотичнога странога народа и да влада тим језиком. Ову пак спрему — поред спремања на дому — може потпунцо датн само бављење у иностранству, јер само властитим се гледањем проучава народ и то тек онда, ако се потпуно влада тим језиком. С тога мора држава да установи аутне стииендије, да би наставницима новог језика створила могућност да похађају стране земље. Наставницима, који су већ у служби, ваљало би ради тога дати дуже одсуство и новчане помоћи; кандидатп нак половину пробне године да проведу у иностранству, а испит да им се допусти тек по дужем бављењу у иностранству. ПотреЈно је уз ; то да университетска настава да прилике, да се чује страни језик , да се истим служи, и да се посвети у историју, земљопис и реалије дотичне земље. Практична спрема махом је у рукама лектора, нјто проузрокује читав низ незгода: ови страни учитељи не могу подједнако савладати научну и практичну страну, не могу оценити тешкоће, које изговор странога идиома (особености) проузрокује; нити им је познато, шта је слушаоцу потребно за доцнији позив. Вежбања пак у семинарима састоје се махом у превођењу и објашњавању писаца, што никако није довољно за практичку потребу, пошто је при малом броју часова а великом броју слушалаца по све немогуће, да се унапређује вежбање у говору сваког појединца. 0 тога и препоручује установљење арактичних семинара поред научних, у којим би се вежбале мање гомилице слушалаца, У историји књижевности ваљало би више обратити пажњу на садашњост, поред развијања историјско-критичкога ваљало би обратити пажњу на образочање укуса, на продирање у дух песништва поред проучавања облика. Савлађивање говора никако није тако лако, како се обично мисли потцењујући меру душевнога рада, који је при томе потребан. Испит наставнички из тих језика требало би допустити тек по положеном претходноме испиту (из немачког, религије и нсторије), као што се на то и смера новим нацртом о испиту. Тај други — стручни — испит ваљало би поделити на нижи и виши. За нижи ваљало би тражити добар изговор, темељно граматичко знање и владање језиком тако, да је довољно до шестога разреда; за виши пак још и такво владање говором и писмено, да је довољно за све разреде. 0 политичкој и културној историји и земљопису дотичне стране земље требало би кандидат да зна толико, да стране писце може стварно да тумачи у толи-

кој мери, колика се тражи при тумачењу старих језика. На послетку би требало установити ове групе: Франпуски и латински, енглески и немачки. Други говорник препоручује Фонетику за испитпу групу, тражи да се установе Фонетички курсови на университетима, више катедара за романску и енглеску Филологију а особито за упоредну књижевност и Фонетику на сваком университету ; на послетку дуже бављење кандидата у иностранству, нарочито на страним университетима. После ових расправа наста жива дебата о њима и већина реши, да се слаже са овим захтевима и да се они иоднесу врховној п росветној власти. Противници, махом университетски проФесори, изјаснише, да у примању првих закључака виде јако штећење Фчлолошке науке о новим језицима. Том приликом даде и оставку на председништво берлински проФесор ХирИха, изјавивши, да он ове закључке не може да поднесе врховној влади; новоизабрани председник, марбуршки проФесор 81;еп§-е1, изјави, да ће их он поднети и ако се с њима не слаже. Закључци расправе проФесора\Уа1;2о1сН;-а су ово: I Школска наст&ва у живим језицима има неиосредни задатак, да ученика оспособи да лако разуме кога новијега Францускога или еиглескога писца, да брзо и поуздано разуме говор и да без тешкоће усмено и писмено употреби страни језик у простим облицима посведневнога саобраћаја; а иосредни задатак, да ученика уведе у слободно разумевање особене духовне и материјалне културе, живота и обичаја та два страна народа. II. Промењени и повећани задаци школске наставе у живим језпцима ишту, да би се могли извршити, промењену сирему наставника нових језика по овим захтевима : 1. Поред научних семинара за романску и енглеску Филологпју ваља основати самосталне ирактичне семинаре, на којима ће се слушаоци у мањим одељењима, по спреми и знању, систематски васпитати у пиоменој и усменој употреби странога језика и увести у новију књижевност, отачаственицу, политички и културни развитак Енглеске н Француске. 2. Желети је, да предавања и вежбања университетских учитеља више, него ли што су до сад, обрате пажњу литерарном и језичном развијању последњих векова, а нарочито и писцима тих векова, који се у школи читају. Енциклопедијска и ходегетска предавања преко су потребна за потоње учитеље. 3. Пошто се она лакоћа и поузданост у практичној употреби странога језика, које се траже већ на нижем ступњу наставе, само у најређим