Просветни гласник

86 РАДНјА главнога Колико је овај рукопис сувише много обрађен у извесним дедовима својим, да би се могао уиотребити за средње шкоде, у толико је он у другим деловима недовољан за слушаоде Велике Школе. У опште се може рећи, да је велики део сувише елементарно, н ако развучено, изведен, и да у њему има врло мало рачунског елемента, који у уџбенику за највише образовање треба да буде озбиљније заступљен. Из овога не треба извести да је требало почети са диФеренцијалским рачуном, али би свакако ваљало више употребиги тригонометрпје и аналитичке геометрије. С друге сгране, као што номенух, сувишна елементарност у многим деловима није за слушаоце Вел. Школе. Јер ево на пример каквим би се речима писац обраћао тим слушаоцима: „Тежину неког произвољног тела одређујемо на тај начин, да тражимо, колико грама, т. ј. колико се познате масе мора узети да њееа тежина буде равна тежини онога ваганог тела. Ако нађемо на пр. 250 гр., онда велимо да оно тело важе 250 грама — а то треба тако разумети, да оно важи колико 250 грама". — Дакле слушаоци Вел. Шк. не знају шта то значи, кад се каже, да тело важе 250 гр., него треба да разумеју да оно важи колико 250 гр. Док се дакле с једне стране претпоставља, да су читаоци већ толико нознатн са фпзнком , да им није потребно описивати основне справе, које слуЖе за сва научна мерења; кад се држи да знају већ, шта је угловна брзина и угловно убрзање, јер се ти појмови нигде не објашњавају него се као познати одмах употребљавају; кад се од читалаца захтева да знају принципе и Фукционисање разних шмркова, манометара и т. д., јер се преко њпх као преко „опће познатпх" апарата прелази — дотле се друге стране претпоставља, да читаоци не знају шта то значи измерити једно тело на теразијама, да не знају да у експериментима, са разним врстама полуге, тежина полуге не улази у рачун при истраживању статистичких момената, да ни најпростије обрасце алгебарске не знају нзрачунати, него им се у бројним примерима мора показати и како се сабира и одузима и дели и т. д. Сви ти и осталп слични примери показују с једне стране, да Је се писац служио делима намењеним разним читаоцима и да није био у стању да ту разноликост изједначи према потребама својих читалаца; а с друге опет стране, да се његов рукопис не може овакав какав је унотребити као уџбеник ни за средње, ни за Велику Школу. У вези са Тим питањем, које би ја назвао питање о неједнаком пнтензитету дела у научном излагању, стоји и питање о стилу тога рукописа.

САВЕТА

И не заустављајући се код провинцијализама, којих се писац ннје могао отрести а на које ми нисмо навпкнути, стпл је у главноме тежак и на многим местима врло тешко разумљив. На више места изгледа, да је писац црпао грађу из философских дисертација; на некима опет као да је се служио лаким публичним предавањпма, код којих је главни циљ био еФект и импресија на слушаоца. Ретко ћемо где у рукопису наћи озбиљан и одмерен стил, на који смо навпкнутп у уџбеницима разне врсте. Ево пеколико примера за то: „0 маси. — Искуством сазнајемо иоједине ариродне иредмете, који имају разна својства. х ) Према тим својствима ређамо оне предмете у засебне гомиле, из нижих гомила градимо више, а при том сваку гомилу означујемо засебним појмом, којима је садржај у толико мањи, круг пак у толико веКи, у колико је више гомила, коју тај појам означава. Састављање ових гомила бива аистракцијом. Кад идемо у овом све даље и даље, те кад изузмемо она својства, која управо поједине гомиле карактеришу, онда ћемо најпосле доћи до таквих својстава, која карактеришу заједнички суистрат природппх предмета. у опште. Ми то зовемо материјом; својства пак, која масу у опште карактеришу, зовемо оиштим својствима масе или оиштим својствима тела." (стр. 29.). Илн : „Занимљпво је, да се кретање које се фпзички тако просто може реализовати, ипак може прагити само употребом знатног математичког апарата" (стр. 143). Исто тако: „То (т. ј. деФормација) вреди такође у осталом код нееластичнпх кугала — разлика је само у томе, да се она деФормација еластичних кугала изједиачава опет еластичношћу, при том се оно реФормовање врши истим силама, којима се збило деФормовање ";па онда: «кад се дакле стлачење лопте еластизовањем опет враћају у првобитан облик, јавља се понова опаразлика брзина, као учинак еластичних сила, усљед чега прва губи на својој брзини још једном С^-О...." (стр. 237). На стр. 278 читамо: „запамтимо дакле само толико: што су односи притиска удаљенији за којих бива промена агрегатности, у толико је ваздушасто тело више гас, тим се више нриближава тако званим савршеним гасовима т. ј. таквим, чији је притисак мпого мањи а температура, много већа но што је онај прптпсак и температура. прикојпм ова тела своје течне агрегатности мењају у ваздушасто или обрнуто." ') Природне појаве, као шго смо видели, сазнајемо резоновањем и снекудацијом. Писац остаје себи доследан. Реч>.