Просветни гласник

Јупитер, Сатурно (к њима се некада придружи и месец); све ове звезде леже готово у једиаом кругу... " — Овакав положај пданета на хоризонту и у кругу апсолутноје немогућан На стр. 230 : „Према томе, у којем значењу деФормујуће силе дејствују, раздикујемо еластичпост ири растезању и стискнвању п еластичносг при савијању." Према томе за г. Рокнића има само те две врсте еластичности (растезање или сгпскивање и савијање),а еластичности увијања или упредања нема. У детаљном пак излагању говори се само о еластичности при растезању и стискивању (стр. 230) и о еластичности прп увијању (стр. 232), а о еластичности савијања ни спомена. На стр. 231: „Простн закон сразмерностп, који вреди међу продужењем еластичностн и силом, која ово продужење пзазове, вреди такође п за еластична саирално савијена и ера...." — По г. Рокнићу, спирално савијена еластпчпа пера или опруге основане су на елестнчности истезана, а то у стварп не постоји. Јер спирална онруга може бити напрегнута на два начина : илн силом која нде аксијално, или увијањем око осе. Ако сппралну опругу деФормише каква истежућа или компрпмншућа аксијална сила, онда се у спирално завијеној жпци јавља увојна или торсиона еластичност. На против, ако на ту спиралу дејствује спрег, кога је раван управна на оси спирале, онда се у жици јавља еластичност савијања. Ни у ком пак случају немамо посла код спиралне опруге са еластичношћу истезања или стискпвања, као што тврди г. Рокнић. На стр. 61. Говорећи о сили у опште, ппсац вели „да је сила одређена кад су дате : 1) њезпна нааадна тачка, 2) њезпн аравац и 3) њезина величина ." — Са ова три елемента спла није потпуно одређена. Јер кад се поред нападне тачке и величине силе каже да је правац силе вертикалан, тај иравац (као и сваки други) има два смисла : на више или на ниже. Исто тако сила, која би ншла правцем меридијана, имала би два смис :а : северни и јужни и т. д. Према томе, да би сила бпла потцуно одређена, мора, осим она три едемента, имати још и четврти елеменат, а то је смисао. На стр. 192 : „Небеска теда на пр. крећу се у путовима, који су код пданета едипсе п парабоде, ретко пак су хппербоде — Ни једна се планета не креће по параболи, а још мање по хиперболи, као што г. Рокнић неразмишљено тврди. И т. д., и т. д. Дадеко би ме одвело, кад бих хтео све погрешке пишчеве да наведем. У осталом није никакво чудо што има тако много погрешака, кад

писац нигде не прави разлику пзмеђу модекила и атома, кад меша „брзпну" и „убрзање", кад под претпоставком, да амплитуде клатна не предазе аст стеиени, изводи познати образац за време клаћења ' = - У\ па онда, заборављаЈући на учињеиу претпоставку, дискутује образац у опште п налази да време клаћења ; ,не зависи од амплитуде" и да „умањавање амплитуде нема никаква утицаја на кдаћења, која остају изохрона", па се онда опет мало пиже сети и каже да „закон о изохронизму вреди само у толико у колпко су ампдптуде врдо мале, на пр. једног стеаена "; кад се писац тодико заборавља да, говорећн о вертикално у вис баченом телу, вели: „маса пењући се све више и више умањује се" и т. д. И ако би ово штоје до сад речено, било довољно па да се изрече суд о деду г. Рокнића, пнак ћу, да мп реФерат не бп бпо једпостран, да речем некодпко речи и о другим особинама рукописа. И на првом месту да запитамо, коме је ово дело намењено ? Да лп ће то бити књига за публику, ма и ужу, или ће се оно упутитп школама као уџбеник ? Из насловног се листа рукописа то не впди ; али у напоменаиа, које је ппсац упутио реФерентима, помпње, да је то дело уџбеник. ОстаЈе дакле да решимо, за које би се шкоде тај уџбеник могао употребпги, пошто писацто у рукопису нигде не номиње. За средње се шкоде не може никако употребити, једно с тога што је сувише велпки и што су извесни делови много више обрађени него што је то за те школе нотребно, а друго опет за то, што овај рукопис претпоставља да су његови читаоци већ у неку руку Физпчари ; јер многе ствари само тек напомиње као познате и код њих се не задржава. Примера ради да поменемо ове пишчеве речи: „Да би се мерење извршидо, потребне су нарочите машине за мерење, од којих ћемо споменути комиаратор, катетометар и сферометар. Помоћна средства при мерењима јесу нонијус и микрометарски завртан >." (стр. 10). Пошто писац нигде више о тим справама не говори, он их претпоставља као познате, а то се нн пошто не сме чпнити у уџбенику за средње шкоде. Шта више, имади смо у рукама шкодска деда стране, обидатиЈе литературе, која су намењена много ученијим читаоцима, јер им је рачунски елеменат инФинитезимални рачун, па ипак је опис тих и многих других справа, које г. Рокнић само по имену и као познате спомиње, више иди мање изведен.