Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

84 тромотореу силу, а поред тога само умножеве 1000000, што се означава речју Мега, и део 1000000 ' што се означује речју Микро; тако је н. пр. Мегаволт = 1000000 Волт Микроводт = ^^0 Водт." Према томе за г. Рокнића постоји „модерна основа мера," „ аисолутна основа " мера и аасолутна система мера. Томе би се имада додати само још и апс.олутна смешаност појмова. Јер према деФиницпји конгреса едектричара од 1881 год., у физици постоје само апсолутне мере, које имају свега три основне апсодутне јединице: за дужину, за масу и за време. Основпа аисодутна јединица за дужину јесте само сантиметар, а никако и метар и кидометар и мидиметар. Јер чим се нека извесна дужинска величина не представи сантиметром, она није изражена у аисолутним мерама. Ушло је већ у обичај у модерној физици , да се све Физичке величине изражавају у апсодутним јединицама, означавајући нарочито димензпје тих иеличина, исказане номенутим јединицама. Тако је, на пример, димензија брзине, првог сгепена по дужини а тшиз првог степена по времену. Симбодички се то означава на овај начпн: ст. гес -1 или још простије ЛГј" -1 . И г. Рокнић је на извесним местима говорио о димензијама појединнх физичких ведичипа, ади не свуда, него овде онде, где се сетио. Тако на пример, први пут се наводе димензије физичким величинама код силе, а пре тога се говори о брзини и убрзану, па се њихове димензије ее помињу, и ако се оне претходно морају знати па да се из њих изведу дпмензије за силу. Још једном се наводе днмензије рада, а преко дпмензија еФекта, количине кретања, стат. момента, дирекц. сваге, момента инерције и т. д. предази се, као да те величине немају својих димензија у апсодутнпм мерама. Досадањом анадизом рукописа г. Рокнића констатовади смо, на ведико наше изненађење, недовољно познавање оних важних прпнципа научних, који спадају међу основне принцппе данашње Физике. Алн изгдеда да предмети за изневађење нису исцрпени, јер г. Рокнић није на чисто ни са задатком ни с предметом Физике у опште. Одмах 1 на првој страни, у првом ставу стоји : „Физика се убраја у ариродне науке, т. ј. у науке, које се баве изучавањем ирироде. Основа за ово изучавање јесте искуство, емаиркја, дакле су нриродне науке емииријске науке, а тим се погдавито раздикују од сгзантних наука, којима је освова резоновање, сиекулација а .

Из овога издази, да је Физика емпиријска наука. У осталом г Рокеић то исто тврди од речи до речи при дну стране 2. Међу тим, у почетку те исте стране, г. Рокнић је шематички поделио природне науке на систематске и егзактне науке, па је физика дошла у егзактне науке. Према раеије изведеној деФиницији егзактних наука, физика је дакле наука основана На резоновању и сиекулацији. За тим, у почетку стране 2 читамо ово: „Сваку оваку промену стања зовемо ириродном иојавом. 1 Изучавањем пак природних појава баве се егзактне науке" — падање камена, трептање струна п т. д. јесу ириродне појаве и као такве предмет егзактних наука. Према ранијој пак деФпницији г. Рокннћа, егзактним наукама, долазимо до апсурдног закључка, да за падање камена и трептање струна дознајемо резоновањем и спекулацијом. То би били у гдавноме основни недостаци рукописа г. Рокнића, у след којих не бп могао препоручпти ово дело. Али има у рукопису и доста специјалеих погрешака и недостатака од којих ћу неке само навести. „На стр. 26, говорећи о брзини код „крпволинејеог кретања", стоји : „Што се пре свега брзине тиче, то је очигледно, да можемо онако исто о њој да говоримо при криволннејном кретању, као и при праволинејном, када на име заведемо урачунјош само дужину пређеног пута.. ." — По овоме изгдеда као да се код праволинпјског кретања дужина пређеног пута не узима у рачуе, кад се одређује брзина тога кретања. На стр. 27 надази се, да је брзина неке тачке на земљином екватору 465 мет., па седодаје: „Кад бисмо при планетп Јупитеру пзвели сличан рачун, онда бисмо добилп знатно већу брзину ито С= 1-640 мет. услед великог саљоштења ове планете" Сшвоштеност Јупитерова је иоследица брзог му окретања око осе, а није она узрок тог брзог окретања. На стр. 100: „Такве две масе, кад узмемо специФично најтежу материју, на пр. пдатину...." — Пдатина није специФично најтежа материја (2145) него нридијум (22 - 40). На стр. 221. : „За основну равнину узимамо при томе равнину, у којој се около сунца креће средиште земље; ова се равнина зове еклиитиком." „Овим се имевом означује такође и круг, у којем она равнпна сече небески хоризонат...." Небескп је хоризонат по себи круг, и њега може раван екдиптике сећи само у две тачке, а никако по кругу. Исто тако мадо ниже: „Некада бива да се с вечера на небеском хорпзонту виде у исто доба некодико нданета, као на нр. Вечерњача, Марс,