Просветни гласник

ЦРКВЕНИ ЛЕТОПИС

свету има са оваквим повољним условима: да су овако уздигнуте, високе, свакојаком гором обучене планине, уздигнуги кршеви са пећинама, а све около ових обучено огромном гором; лепе и студеее планинске воде, а при том врућих и ретко овако лековитих извора. На подиожју плаиина богате ћ украшене свим плодовима, као у Италији, луке. А између свега овога по средини снажно лети п вијуга, као каква гуја, чувена историјска класична река Морава. И на посдетку све ово довде поменуто испреплетано је Божјим светињама, па је освећено и просвећено, те се и блиста као кедар на Дивану. Јер су ова и оваква места у најочајнијем времену по наше племе била непобедљиве тврдиње, учионице највећих гепија за спас нашег племена, истинита,чисто божанствена просвета за народ, јер су ови благодатни извори и напојили душу п срце нашим претцима, да тако у славу великог Бога приведу српско племе у тихо и безоиасно пристаниште. Према оваквој комуникацији, јасно сада може св. Сабор видети да наш рад и путовање није било лако по Каблару, Овчару и околини ових св. по Српство планина. А у исто време може се и то видети, шта би требало учинити, па да ова света места буду славнија, сјајнија п блиетателнија, но што су сада. XII. 7 опште о путу. 1гао што у почетку поменусмо, нробавили смо на овом нашем путу преко трп месеца дана. А наша је епархија веома растегнута. Она почиње исиод Сухог Рудишта, највишег врха Копаониковог, граиичи Ст. Србијом далеко б часова од Митровице — Косова, средњим Ибром, па дуж Рашке спрам Новог Пазара и дуж реке Увца, поред Сјенице, Нове Вароши, манастира Бање, па поред Босне Вишеграда и средње Дрине до окр. подринског; овде ће имати око 80 часова дужине, што само граница наше еиархије окружава. Међу тим наша епархија стоји у средини срнских земаља и окружавају је ове срцске епархије: с исгочне стране нишка; с јужне светорашко-призренско-скендернјска, којој је граница Јадранско море ; са западне дабро-босанско-херцеговачка; и са северо-источие стране београдска, која гранпчи Дунавом. Да. тако, 41 дан имали смо веома тежак и трудан, на овом огромном растојању, — пут, јер смо за све ово време путовали на коњу, а путови су били, колико се замислити може, врло тешки. Бивале су планине високе, уз које се једва могло ићи с камена на камен по неколико часова, и то се морало пћи пешице. Ис10 се пак тако морало ићи пешице

до какве долине. Често су бивале велнке реке и потоци, иридошли од великих снегова п киша, којих је по некад било таквих, да се прелази дневво и око стотине. Преко неких река морали су коњи препливати, а ми смо са свитом бпли принуђени, прелазити на каквој малој греди с највећом опасношћу. Био је један случај, да смо и у воду пали; но срећом су присутни били близу и одважни, те нас изнели на суво без рђавих последица. Често смо ишли уз планину, где су мање воде, да бисмо нзбегли велике реке у равници, где се више потока састављају, па смо и тамо јако страдали, јер колико је горе у планини стрменитије, толико је и вода бржа но у равници, која се доле није могла никако ни газити. Поред оваквих стрменитих путова, честог гажења опасних вода, још нас је целог месеца маја пратила киша, по некад с лаиавицом — снегом, од јутра до поћи. А често нам је тако и путовање било од јутра до ноћи. Поменућемо делимично само први дан нашега путовања. Када смо првог дана пошли из Краљева преко чувене, внсоке, стрме, смрчом одевене, многим водама испресецапе и још на много места снегом покривене — планнне Кобаспце, многи су грађани, којима је овај пут био познат, — справедљиво држали за немогућност, да можемо још првог дана, овако веома трудан и дуг пут савладати п стићи за дан на конак у Јошаничку бању, где се мора и поред највећег трудног напора путовања п задржавања званнчним иослом уз пут, још и преко 12 часова путоватп без одмора само иакоњуили пешнце, при том је тога дана било време кишовито. И доиста, када смо тог дана у вече стигли у поменуту бању, веома смо били изнемогли и јако смо посумњали у своју Фпзпчиу моћ, дч ако п даље оваквп будемо, да ћемо моћи п четврти део свог обнародованог путовања извршити, којих путова, разуме се, има доста и дужих и тежих од овог првог од Краљева до бање. Али смо, с бла! одаћу Свемогућег Господа Бога, после три дана, били са свим с другом снагом, иа смо са свим и заборавили водити бриге, какви ће бити даљи путеви : хоће ли бити стрмеиити, каљаии ; дугачки или кратки и добри; је ли време кишовнто, хоће ли се газити какве многе и дубоке воде илп не, — нас, као да се то није ништа ни тицало, већ смо једино били концентрисали све своје мисли и сву своју снагу за успех предузетог и повереног нам рада. Што се тиче самог преноћишта код оних цркава, које су на средокраћи од расејаних по пла-