Просветни гласник

За св. утвари и друге нама потребне ствари, имали смо цариградске велике Фурчеве — кожне бисаге с мушемом. И да овакву спрему нисмо имали, са свим би нам ствари на оваквом путу и кишном времену биле упропашћене, без којих нам не би било могућно ни путовати. Сматрамо за веома велику срећу, путујући овакве дуге и незгодне путове дању и иоћу, кроз оволико дуго време, да и ако је друштво из свите и пратње често с коња падало и низа страну котрљало. или се по блату ваљало; и ако је с коњма газило преко опасних, брзнх имутнихвода, те је често коњма вода и преко сапи преливала; и ако се ишло, или боље рећи мостило преко какве бездне, преко кршева путањидама и прљагама; и ако нас је све једнако киша пратила — ипак смо сви пребродили овај дуги пут здраво, без икакве повреде, и није се ништа од ствари поломило или изгубило, већ је све у свом најтачнијем реду у целом путу било и дома смо се, у славу Божју, повратили, како ми, тако и ваша свита, у онаквом истом стању, као што смо и пошли, сем што смо по оваквом путу јако искварили, или боље рећи, поцепали одело.

Ми смо свима, малим и великим, свима властима, целом народу, свештенству и учигељима, на оваквој оданој, увиђавној, родољубивој, побожној и искреној пажњи —захвални, и молимо св. Сабор, да заједно с нама призове од стране цркве на све мир и Божји благослов. Имамо част, сходно чл. 27. тачке 18. зак. о цркв. власгима поднети св. Архијерејском Сабору на прочитање и увиђај овај наш — колико је могућно — опширан и тачан извештај каноничног нашег путовања, у овој години, у једном делу поверене нам епархије. Па ако св. Архијерејски Сабор нађе што за потребно да нареди у корист цркве и народа нека изволи, после пажљивог прочитања, и наредити. Или, ако би нашао какву примедбу, да би што требало у оваквим случајевима друкчије, практичније, живље радити, то молимо, нека се то и нареди. ЕБр. 592. 1. Септембра 1892. год. у Краљеву. Еиископ жички, Сава, Дечанац.

НАУКА 2

СИМА МИЛУТИНОВИЋ, САРАЈЛИЈА (1791.-1847.) од ј^ОРЂА р. ЈЂОРЂЕВИЋА (СВРШЕТАК) * * * Не мислим даље у овај мах. Хтео сам да изнесем пред читаоце Симин живот и рад и огледао сам. Да ли је овим радом намера постигнута, није моје да говорим. Нека још и ово неколико редака, као карактеристика Симина, на завршетку. Сима је песник и то песник, који пева с одушевљењем, чије песме «показују тако оргиналне погледе, таку силу појимања и смелости у изразу, да му је име остало окружено неувелим венцем песника народнога». 161 ) Он је међу првима, после Вука, поимао значај народних песама а донекле и значај писања народним језиком, само се ш ) Браство I., 34. Ш-иСвЈЛШ! ГЛАСНИ4 1803.

НЛСТЛВА

његова машта није могла ограничити само на њ ; он јој беше недовољан. Сима је, веле, таман, али «копајте дубље, па ћете наћи злата. Сима међу песницима својега доба стоји као осамљени див: тек онако олако не могу га патушци сватити", 162 ) а и сам Његош карактерише га реч'ма : „Ђе се силни полет мјери Међу прве ти си, Симо, Трудно те је и зазрети, Камо ли те проћи мимо!« Његов дух беше што велико ствара; он и показа прави пут песми књижевној, укесе у књижевност «глас, снагу и живахност народнога живота». Заслуга је његова, што је својом песмом показао први, да Срби могу имати песника и песништва народнога не само у усменој књижевности, као до тада, него и у правој књижевности. У свакој се скоро његовој мисли огледа љубав његова према народу, који му је био 162 ) Ђ. Рајковић у Јавору за 1875. год., бр. 16. Том је ириликои саопћио писмо Павла Берића Вуку, у ком пис.му веди, да Србијанке пишта не раиуме.