Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

идејал. Жеља му је била, да прослави српску прошлост а усрећи будућност, па је на том и радио : опевајући српски устанак и ослобођење, причајући историјуЦрне Горе у стиху и у проси, славећи Карађорђа, Милоша, Хајдук-Вељка и друге наше јунаке, а и борећи се сам на бојном пољу. Сима је нашој народној песми отворио тако рећи врата немачке књижевности. По знавши се са немачким научницима и песницима, причао им је о српском народу, о његовим умотворинама, о његовој историји с толиком љубављу, да се стадоше унознавати са српским народом и песмама. па и преводити ове на немачки. «Сва је прилика, да је баш Сима највише и помогао, да се у Његоша развије песнички дар, који је доцпије ирославио и ученика и учитеља". Сима је волео самоћу и жудео за њом као и за својом слободом, која му беше светиња. Па као што му она гођаше срцу, тако исто му беше и слобода народа идејал, ком је тежио, радећи и он својим силама на остварењу слободе народне. Ма и какав успех народни, ма и какав зрачак слободе милога му народа, да се десио, нашао би одзива у његову срцу. Песничка душа Симина уживала би тада. Сима је бивао и у срећи и у несрећи, и у добру и у злу, али никада није забор?вио, да љуби свој српски народ, да за њ ради. И с тога ће он: „Живјет* вјечно у небесном царству И међ' људ'ма ва лили бијелој, У памети л' српских омладака, Та за дику и вечну ирилику, И свакима кано и својима ; Та док сунца и сјаЈна мјесеца, Док је ноћие и бијела данка/' 163 ) Беч, о Божићу 1891. године.

ДОДА.ТАК Неколико Симиних писаиа Вуку и једно Вуково Сижи. (ич Вукових хартија) I. Особити мог Досту, Знанче мог брате Вуче млоголдгуИ Старш се брат оженио без млаћега ; ние ни чудо, ни зазор, ни кака жалба ; али 163 ) Овим стиховима Симиним, узетим из Тројебраства и Тројесестарства, завршио сам и свој говор, који је био извод ове моје радње, а који сам читао на комерсу друштва »Зоре* 1891. г., приликом арославе Симе Милутиновића.

ако се млаћи ожени без старшега, ондај ће боим се, све на старјем се развршит, и останит. Рећи ћеш ми, чуват се хотице, а нехотици и не могу, ни суда нејма ама онета дуг неумире.... и за1ам се непогибли невраћа. Остави то; но ми заФали снаси од мое стране а са свега братска срца, што ти е сина родила, ко да сам 101 га препоручио, нн) ми поздрави, и пл^ћсни ми 1е полахко и милостиво за ме руком уз образ, ал само како ће се заруменити, не бил' вас обоје тако о 1едном мога чувствованд опоменуо, кад сам чуо да сте се узели и сина родили, а малога ми Милуна — све 1едно — сваки дан а по више пута цћливај, и све у чело. Заиста и управо рекав, ние ми Бог могао веће радости причинити што е моме теби и моме Миоковићу по сина дао, разма да е мени истоме два о едном удиелио. Доста сам ти пута писо из Видина, нека едном и из Шабца, ћево сам то све за те разумио од Гдра ЕФте. Споменом се старога и прећашњћг живота 10ш и сада т^ћшим, веселим, и узадоволнвам, рекоби мее наумила противна судба до гроба гонити, и за то жешће и дул^, што сам 10и донепрегнутш, но и за то ништа, здрав^ ме свагда и добро служи, и тврдоглавство ми безумшем моим подпреукрепл^но, још напредуе, и кад проесапим попростано, а на ситно, за моју неку велику досад свакадашшу а особиту напредашшу корист. Али ево ми бела1а за вратом, што ћее ме ир1е времена оћелавити, а већ сам и без тога, од сама свог, већ почео... Нада се оЦу и матери амо, а оно и мене зову тамо; тетка ми чини ми се хоће тамо, ал ја никада никада и баш никада! Волим и варварству а безумну, негли свир^пости лукаво1 и немилостиво! глави прекланлти, оно је мекше и подал^ћ сад од нас. Твоие ни загониетки ни Словара. Рад би знати шта се то уради од тебе, кад брже суста, и побаци или се утруди. Ил да нас ниси облвл^нћм барем ни раздражио, и млого чека1ући ние подпуно сладак дочек, а камо ли и не дочекав. Едва сам сад ево нешто мало разумио за твои С., да си га до П. штампо, ал шш трошка иштеш, и да бог да, да ти од кога што доће, ал мучно и мало; но да ти и 1а бубнем едну, премда 1е тућа, штампа1 га доклен га имадбудеш чим, пак ону полу остави до другога ново-