Просветни гласник

102

НАУКА И НАСТАВА

венски и Руски ријечи, него да ти буде чист народни Српски језик ; а тако исто да се чуваш и ковања (млогога) нови ријечи. То, што ти пишеш, јамачно се може народним нашим јвзиком описати љепше него икаким другим. Ја би водио, да ти одатле не идеш у Бесарабију, него у Србију, али да удариш овуда, да се видимо и разговоримо. — Омеопатија би добра била, али се то тако одма неможе научити, морао би човјек управо знати анатомију, Физиологију и патологију. Ја сам ту почињао учити медицину, па ми се дуго учинило, а особито на анатомију нијесам могао да се навикнем. — О Југовићу имаш право. — Мој је Милутин умрво од године дана ; Сави ми је сад шесга година, само да га видиш! Ајде у Србију, па се жени и ти ; доста је већ скитања ; до вијека не ћемо живити. Поздрави ми архимандрита, Теохара и Главачека. Гледај, да не сједиш ту беспослен, него почињи радити, ако мислиш што чинити, Вук. V. Љубезни мој Вуче Христос се роди! Сада за свагда! Да видиш сад како ми е ! погодио си; нови год, нови живот, ал' за сретне; навалио свак, баш к'о хала на берићет, један другом очи да извади за новце, пак сам се упудио да ће и мене непремјено и брзо за врат, да ме образа срца и душе стане ; осим типографу сто та.тра што сам шш дужан, толико друкуда што су ми вхеровали коетко и коезашто ; отац ми у какву 1е сташу знаш, телише сад од како 1е умр о 1едини давало (наш и обшти,...) преск-кла се и пенсиа, худна цркавица мб1а и тегова и свие тамо ; ово сам дана примио гшсмо од' тега, и тако 1е ове године срећа им прискочила. Досад сам грдио се и слободио ал' 1е сад' за нокте зашло и до живца дошло, и ко ми се воли светит', баш 1е улучио прилику, ако и нејма основе —. Него, Вуче ! ти ми можеш помоћи, да се избавим одавле што прие, док ниесам осто и без ово мало памети, што и ова1, с' ким' преводим твоЈе тесне, пробира, к'о сита лгоде, и готово ми е мућак помоћ, 1едва ће накнадит оно те1а и цигара што му трошим. Ја имам евовди тш дв^еста и тридест екзем. Срби-

анке, него ти уговори тамо у Пешти с' киме знаш, да ми их узме ћутуре све, пошто можеш ш' тим, пак нека ми пошше за 200 екз. Србианке новце, узме их, и даћу му и оно 700 мале у антрешел1, што сам у Пешту послао ; а Г. Милош 1еда ми за сто Екзе. теговие душу остави, кад' не могу иначе, и кад он знати може да му их вишестручно заслужити могу и знам, ако ме шћедбуде само употребит' — нит' 1е онаки овакога слугу тш кад' имао; ово 1е о себи зборено, али са себеобзнаном —. Да могу причекат' неби 1а овако, али шта ћу кад' 1е само Бог на 1едном' карару и свемоћан, истоветан. Да ми се сад одавле измаћи с кожом, бацио би камен у први вртлог, понор.... кад' он изиш о, тад' им 1а дош'о ; ништа више овди за главу нећу и да могнем више почитати, замако бисе у бездну дуга. — Већ' ми у квартиру се и кост прекида, не1мам чиме досадата 4. М1есеца по 5. тал. платит', и напуту сам тш и душу спасати иостом и молитвом. .. разма да се нађе каква пиштол1ина, те тш цигли покучи... залога!. Овако 1е за слиеиу в1еру.... телише Србску ; не ка1ем се али ме боли, да би до неба ааукао. кад би знао довикат': преварен сам... 1а !... Милошем ... Германа писмом ! Све ми на печатту обећавшим ; него за то ми вал1а зар овако презрете, овди што сам дошао печатат', да 1авим, представим Србина не само с' плећима него и с' очима благоразумна и сво1еволто см^ерно мислећа. Знам да би 1а у Петербургу и болт и лакше, прош'о и печат'о, нег' 1е то за онога ком 1е стало натре за себе, а не за мене ком т ближнт на срцу и у души. кроме што ми т несовЈетно мотму звату: ово т за свагда овако што се овога ми посла тиче, и што но ми поступка и д1ела важност, циену и основост уздиже. Не шали се, Вуче! иначе урадит', кад' си предтеча Србские ктижевности ; него ми та! посл1едни способ окуша! што скорие пак ми у свакоме случа^у пиши какогод буде; тад' им одма на чисту, разговиетну, и при само1 телт. — У оном сам ти гшсму нагов1естио да ћу од двбга 1едно, а сада баш морам, шго не могу иначе остат' оваи кои сам.... Србин, кои е све и свим жертвовао с роду, ипак т мало, него се иште зар и кратт, чест ил' чемерни живот —. Не плашим се себи. одзнао сам трепетат',