Просветни гласник

ВАСНИТАЊЕ ИАИ ДИСЦИПЛИНА

103

а ни е ме страшивица ни родила, нег' да само име Србина спасем, ил' безосквершено низложим, кад сам га досад' барем свиетла образа и спокоше душе носио и сачув'о ; посл1е кише Јапунчже 1е лише и кад' 1е Тимон чоекомрзцем пренуди, учезава.... него каква 1е полза и брука прианма, Атине!цам ?... Ништа мени ! Ништа за ствар! ако не стои помоћи, подржа, призренја ; само би ми се желило чути Мушицкога о томе глас и мис'о за живота.... а 1а сам већ' дотле наувређан, да се не могу обидит', чувство = себе у мени е тако и толико увехнуло, да ми глава слети, чини ми се не би крв ударила. Не1мам ти, ол' не знам ти шта више писати до решеша моје судбе, а тадај ћеш примит' од' мене можда и последше. Тко 1е свик'о шга 1е и каква 1е смрт, он оча1ат' не може, ком 1е с' радостју загрмит' и високом се В0Л10М попрати, надеждом наджив1ет'.... Тко л' имаде о што нек' се граби и бави у животу, 1а сам иностранцем признан. а сам се чујем мимоходцем. И овда ми све поздрави тамо. ако и немаре за ме, доста ми е што 1а марим за нш. Твог Сима. Милутииовић. У Лашцигу лицем на нови год римски 1827. ншова. КВ. Још нешмам из Хрватске писма да су им кншге дошле, пак сумшам што ми пишеш, да су послане, него ме живл^е ув1ери о томе ако ти е сгало за приаком — или баш каконо се 1ави, ништа ми не може бит' изнена о. нит' сам крив ако ме тко разумие криво, 1еднострано, и половично. Не заборави ми а и не пропусти усрдно поздравит' Господина Шестића, и замоли га да ми опрости што му ниесам Један Екзем. послао, мислећи да су му сви у рукама.... пак што и како и колико воли —. Нашему Стратимиру би послао, него ако ти речсш; нека бог зна на'ш начин говора и писаша нрезире, ал' му 1а и опета целивам жуборику.... као негда ђеду моме. Качића ми ако имаш, пошлш ако л' не1маш и не тражи, 1ер бог зна кад би га нашао. Ово ми уложено писмо прочитај, затвори, и пошлш Г. Милошу, кад' 1е стишат' и просит' чоека у част, нек' се и 1а приФатим 1еднога, кад ! морам. А теби честитам од Русше пенсиу 120. цек. годишше! Да бог да их дуже уживао, него 1а I

мо1е. — На исто писмо одговор какав такав одма ми ради добавит', 1едном вшеру1 да сам дош'о у крајност. пак ил' се раду1 (прости! ..) ил' ме сажалу1, и тако помози ; ил' ми у приеко и кратко одговори. Кад изиђе душа не ожив1е се пахром —. Твог Сима. Милут.

ВАСПИТАЊЕ ИЛИ ДИСЦИПЛИНА? од Ј^ВЕТ. ј^Т. ј^ИМИКА " (наставак) Овде ]е на свом месту напоменути, «да наставиик може, у већини прилика, учинити да су казне непотребне: опоменом у своје време, не тражећи при том много речи, иравилним подстицањем осећања части и дужности и штедљивошћу са похвалама и прекорима" '). Правилно осећање части истиче из поштовања самога себе и поштовања старијих, а нарочито из поверења наставникова; овим се нарочито треба користити у васпитању. Полази ли учитељ са претпоставке. да његови ученици постојано и са љубављу теже да испуњавају своје дужности; поклања ли он њима. према томе., поверење, пре учињене погрешке, онда може бити уверен, да ће се врло ретко за то покајати. Још више утичу докази већега поверења. које наставник показује делом, а не речју, добрим и приљежним ученицима. Позивати ученике, који воле истину, да о неком догађају изреку своје мишљење, тражити од бољих ученика да реше, пред целим разредом, какав потежи задатак или да помогну својим друговима објашњавањем некога тежега места, — такви и слични овима докази поверења утврђују на овај начин одликоване ученике и изазивају код осталих жељу, да и они стеку тако поверење својим радом и владањем. Ово поверење подстиЧе још и добру вољу. — Већ је доста пута речено, да је похвала рада ученикова врло важно васпитно срество и врло поуздана брана противу погрешака и кажњавања. Кад је о овоме реч, треба пазити, да је наставник штедљив и са похвалама и са прекорима. Расипање умањује цену похвалама, те се после и не ') М. 1М<1. стр. 171.