Просветни гласник

106

НАУКА И НАСТАВА

су показане врсте казана. Да се ове казне како треба одреде, те да потпуно одговоре духу оних општих напомена о кажњавању, требало је имати довољно материјала, који је дунсна била пружити творцима ових правила педагошка руска књижевност. По прописима овога одељка може да се види, колико су на њихово одређивање утицале прилике рускога друштва, чијим потребама и треба да одговори руска школа. Стојунин је, као што смо видели, ударио добрим иутем у овом послу, али се опет не може рећи, да се урадило, колико се могло, на проучавању свега, што би било од користи при унутрашњем устројству школину. Ако се има на уму, да године 1874., кад су ова правила писана, није било урађено ни толико колико данас, онда је јасно, да не може пасти сва кривица на вишу просветну власт, што се данас диже повика противу ових правила. У осталом, кад је реч о овоме, не треба губити из вида, да се и на прописима овога одељка види тежња, да одговоре духу првога, а о тој тежњи најбоље сведоче строго проведена поступност у изрицању разних казана и ограничавање могућности да поједини наставници злоуиотребе своју власт, давши највећу власт у погледу кажњавања проФесорском савету. По Шрадеру су, осим усменога прекора, најобичније казне : издвајање од осталих другова, писмена опомена или прекор, задавање нарочитога посла у име казне, затвор и, понекад, телесна казна и одлучивање из завода. Ово је, разуме се, у опште говорећи, а свака од ових казана има своје пододељке. У руским правилима о казнама казне се деле у две главне врсте : казне речју и казне делом. У прву врсту иду: арекор за учињену ногрешку; опомена, без даљих каквих последица, за погрешку која истиче из начина мишљења или рада, у опште из моралнога расположења и склоности ученикових; оиомена с претњом о даљим казнама, ако се ученик не поправи. Све остале казне иду у другу врсту. Ради строго проведене поступности и множине заслужују да их побележимо, јер нам могу бити од користи. Свега их је 19 на броју, а иду овим редом: 1. опомена наставникова на само ; 2. « „ пред целим разредом; 3. опомена наставникова с претњом о даљим казнама, али је при том добро не напомињати, какве ће бити то казне ; 4. стајање ученика за време предавања у скамији или ван ње ; 5. седење у одвојеној клупи за време неколико часова; 6. оптужба разредном старешини, чему је последица, ирема природи кривице, или опомена разреднога старешине на само или опомена пред разредом, а ова се опомена бележи у разредну бележницу за казне ; 7. !/ остајање на један или више часова у заводу после предавања, о чем се извештава инспектор, који може то записати или не записати у бележницу за казне, али мора записати у поменуту књижицу за записивање предавања, како би родитељи знали за то још истога дана ; *) 8. За често показан нерад,леност, или у опште лакомислено схваћање учења, а особито кад се истога дана не знају две лекције или кад се из једне не изради задатак, а друга се не зна — одређују се особити задаци да их ученици израде у празничне дане код куће, а о овоме се извештавају родитељи, како би могли водити надзор над њиховим радом. 9. Ако се ови задаци не израде или се израде рђаво, или, ако се, и покрај те казне, продуже леност, нерад и т. д. учеиици се задржавају у заводу једнога или неколико празничних дана највише по 3 сахата и задаје им се да понове и науче, што нису знали, или да израде какав писмени задатак из предмета, у коме су се показали слаби. 10. Ако се све те мере покажу безуспешне, а и у свима, важнијим случајима, долази опомена инспекторова на само, које се записује, и опомена његова пред разредом, која се не само записује у бележницу за казне, него се доставља и родитељима. 11. Удал.авање на извесно време од дружења с друговима, како за време предавања тако и за време одмора, за што се одређује нарочито место у разреду или ходнику; овом се казном казне поглавито за несношљивост и погрешке, које не чине част разреду, те се и бележи у бележницу. ') У примедби уз ову казну надазе се извеене напомене о томе, кад ее овом казном казни и како се при томе поступа. разуме се, све по начед^ма, које већ номенусмо.