Просветни гласник

107

12. Затвор на 1—4 часа у радне дане, за које се време даје какав задатак или, ако се хоће да је казна јача, не даје се никакав посао ; затвореници су у оба случаја под надзором служитеља, коме се верује. 13. Директорова опомена на само, која се записује и доставља родитељима, или пред разредом, и њој је, осим овога, последица слабија оцена у владању. 14. Затвор од 4—8 часова, за које се време ученику не даје ништа друго осим хлеба и воде, и 15. Затвор од 8 — 24 часа на хлебу и води, само што, у овом случају, мора бити уз затвореника послужитељ, који не сме ступати с кривцем нн у какав разговор. 1 ) 16. Опомена од стране проФесорскога савета : а) пред целим разредом — овој је опомени последица смањивање оцене у владању и лишење права на ослобођење од школарине, на стипендију и т. д.; б) пред ! целим заводом, при чем се извештавају родитељи, да ће проФесорски савет, ако они не предузму најенергичније мере за поправку свога детета, у случају поновљене кривице, приступити изгнању из завода. 17. Удаљавање из завода с правом да може ступити у други завод у истој вароши. 18. Удаљавање из завода без овога права, и, на послетку, 19. Искључивање на свагда и из свих завода. Све казне, осем опомене, записују се у разредну бележницу за владање, на основу које се после изводи, какво је било владање појединих ученика и целога разреда. Од ове је бележнице друкчија бележница за казне, која утиче на смањивање оцене из владања. Осим ових,у правилима су прописане још и казне за пансионаре, и казне, којима је последица изгнање из иансиона. После свега овога надамо се да ће нам се признати, да смо имали основа кад смо раније казали, да се казнама поређаним у другом одељку ових правила, и ако им се има шта замерити, не може замерити, да не одговарају духу, којим су проникнуте опште напомене у првом одељку, а мора им се признаги, да баш својом множином 1 ) Бидо је предлога од стране управитеља школских округа, да се ова казна укине, јер није при свавом заводу било за затвор згодних нросторија — али их савет министарства иросвете није усвојио, пего је само препоручио да затвори буду светли п тонли.

и поступношћу могу у неколико спречити зле последице од једностранога или рђавога схваћања дисциплине. Руковођени погледима, изнесеним у првом одељку, наставници би и сами могли наћи пуно средстава, којима би могли на ученике утицати у правцу моралнога усавршавања, пре него што би се осетили принуђени приступити кажњавању. А кад би већ морали прибећи и овом крајњем среству, ова множина и поступност у казнама могле би сачувати од погрешака и упутити на прави пут. У овим правилима, нама се бар тако чини, нема ничега што би оправдало ону повику противу дисциплине у руским сред. школама. У њима би се могло доиста наћи по гдешто, што се не би могло оправдати односима руске школе према руском друштву и породици, али то још не би могао бити довољно јак разлог за ову повику. С тога баш ми и мислимо да она није, као што већ једном рекосмо, управљена противу саме дисциплине , него противу целокупне системе у којој је дисциплина са свим истисла и заменила морално васпитање, коме је она само једно од средстава. Порицати ваљаност овим правилима, значило би порицати умесносг погледима, до којих је дошла педагошка наука у Немачкој, а то би било и претерано и неоправдано. Треба разликовати што је у педагогији начелно, што истиче из психолошких и физиолошких посматрања, па то само и усвајати, али никад не сметати с ума ни потребе ни особине друштва, у којем се школа диже и развија. Вл. Стојунин је, у мало час исписаним редовима, лепо показао, докле се може ићи у угледању на туђе обрасце, а где и како треба самостално радити. За овакав је рад потребно имати много материјала, личнога искуства и посматрања, и тај материјал треба да пружају школски радници. Школа и стручна литература доста су широка пол>а, да се на њима може показати и доказати одушевљена преданост послу. од којега зависи будућност народна. Кад би сваки наставник, овако схваћајући свој позив, урадио, колико му је то према подобностима могућно, онда би у брзо настало време, када не би било потребно за свако питање тражити решење у — Германији. Испитавши у свима одно-

14*