Просветни гласник

108

НАУКА И

НАСТАВА

сима живот рускога друштва и породице и њихов одношај према школи, добили би довољно материјала, за самосталну примену оних општих начела, која нису својина само немачке педагогије, него тековина свега образованога човечанства, и на тај би се тек начин угодило не само руским школским иотребама, него би се још могло успети да се унесе нешто својега у општу науку педагогију. Оправдање оваком мишљењу као да се налази и у самом уставу гимназијском, у којем се §-ом 75 оставља професорским саветима право, да ова правила о владању и казнама ученичким допуњују и измењују према искуству стеченом на практици и особитим приликама средине, у којој се завод налази. Ова је повластица врло важна и доказује напред иотврђено мишљење, да је виша просветна власт, у овој прилици, правилно поимала значај и природу ових питања. Остављајући толико простора самосталном раду проФесор. савета, она их управо изазива и гони на рад. Да још јасније покажемо истинитост овога мишљења, нека нам је допуштено навести један, истина подужи испис из упуства министарскога, којим се иропраћају ова правила. Мисли у њему изнесене згодне су не само за карактеристику твораца ових правила, него су још, у многом погледу, интересне и поучне; у њима се додирују и расправљају, у кратким а јасним потезима, погледи, који су у нас тек у најновије доба почели долазити на дневни ред. «Да би како треба извела свој васпитни задатак, вели се у том упуству, гимназија има на расположењу врло многа и разноврсна средства за утицање на ученике; та су средства или позитивна, или негативна — казне. Највећу снагу имају, разуме се, прва, позитивна, те се с тога налази да је оправдано, да наставници обрате особиту пажњу на ова позитивна средства, којима се може васпитно утицати на ученика : 1. Највећи васпитни утицај на ученике има сама личност наставникова. Наставник не може не задобити поверење и поштовање својих ученика, а тако исто уважење и љубав ка своме предмету, ако само он сам потпуно савесно испуњује све своје обавезе, ако само свој предмет пре-

даје и свој посао ради с љубављу и одушевљењем, а према ученицима се понаша искрено, предано и трпељиво, а у исто време строго, праведно и постојано. Својим ученицима наставник треба да је пример поштовања закона, највеће тачности, одређености и преданости у вршењу своје дужности, поштовању према старијима, дружељубљу и т. д. Ако се од ученика тражи да се савесно спреми и научи лекцију, од наставника се мора тражити још озбиљније и са више разлога, да се спрема за свако предавање, да пажљиво промисли, како ће предавати и како ће из предавања његови ученици извући највише користи. Ако се ученицима најстроже забрањује нропуштати без довољнога оправдања часове или се задоцњавати на њима, наставници морају у овом погледу бити према себи још строжи. Ако се ученицима забрањује свако друго занимање на часу, ма то била и спрема за други по реду час, наставнику се то може још мање опроотити, јер је он дужан употребити минут времена тако, како ће се његови ученици што више користити. Пример самих наставника — то је прва и најјача сила, којом се у гимназијама може вршити васпитна задаћа. 2. И само иредавање треба да је удешено према тој задаћи. Предавањем се не само саопштавају знања, него још васпитава и ум, развија естетички укус, облагорођавају осећања, воља упућује добру и правди. душа испуњује узвишеним тежњама. Кад не би та,кво било, учење не би било учење, образовање, већ просто, више или мање механичко, бубање. Некоји предмети нарочито могу, ако су у рукама спремних и послу преданих наставника, свестрано васпитно утицатн, а такви су предмети, пре свега, закон Вожји, читање дела својих и страних , новијих и старих књижевника, историја, и тим се васпитним елементима треба користити за свестрано правилно развиће ученика ; осим ових и сви други предмети имају више или мање опширан васпитни значај. 3. И метод предавања је од знатнога васпитнога утицаја, само ако предавање, одговарајући снази и претходној спремн, привлачи непрестано пажњу ученика, будећи их и подстичући све на умни рад. Такво предавање развија природно једну од нај-