Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ ИЛИ ДИСЦИПЛИНА

важнијих врлина код ученика — пажљивост и готовост за учење, умни труд, уклањајући умни нерад и леност, и склоност шалама и расејаности. Према томе је сваки наставник дужан старати се о своме усавршавању у предавању, како би био у стању занимати се, у току предавања, са целим разредом, а не са појединим ученицима, и т. д. 4. Развити у ученицима вредноћу, т. ј. постојану тежњу да што боље и пажљивије изуче и израде све што је задано, то треба да је предмет непрестанога и заједничкога старања и рада свих наставника: у томе је јамство не само успеха ученичкога у школи, него и савеснога испуњавања свих дужности, које им буду доцније повераване по свршетку школовања. 5. Строго подржавајући пажњу ученика у разреду и разредну дисциплину, и строго захтевајући, да ученици врше све своје обавезе, наставници никако не треба, ради тога, да одузимају много времена од својега предавања дугачким саветовањима, укорима или опоменама и у опште дисциплинарним мерама, да грде и да се подају рђавом душевном расположењу, јер то може сметати свему разреду и успешном предавању а уједно бацити и семе одвратности према предмету и у опште према умноме труду; заједничка радња наставникова са целим разредом треба да је праћена бадрошћу и веселошћу душевном с обе стране. 6. Ма како да је оправдано желети, да се предавања у сваком разреду налазе у рукама једнога или бар у рукама неколицине наставника, и ради већега успеха у предавању и ради већега утицаја једне личности на морално развиће ученика, ипак је то у нашим гимназијама, при данашњим приликама, мање могућно него ли у страним. Отуда код нас имају већу важност личне особине директорове и инспекторове, који му је најближи помоћник, јер до њих поглавито стоји да унесу што је могућно више јединства у наставну и васгштну радњу наставника гимназијских, те да се достигне већа самосталност међу|њима како у погледу општих начела и средстава у настави и васпитању, тако и у погледу понашања наставника према ученицима. А без оваке сагласности и јединства у раду целе колегије не могу се никако достићи високи васпитни циљеви поверенога јој за-

вода, и према томе су директори дужни свакојако се старати, да се установи и одржи таква сагласност и јединство међу наставницима. Једнакост у погледима и захтевима од стране свих наставника увек плодоносно утиче на ученике, јер их убеђује, да они нису потчињени ничијој самовољи, него вишом моралном закону и реду, коме се морају без поговора покоравати. 7. Ма да у васпитању и настави морају преоблађивати чисто морални утицаји и побуде над свима другима, опет нас искуство уверава, да се не може бити и без других подстицаја и пооштравања, онако исто као што се не може бити и без казана. Чим наставник ужива потпуно поштовање и поверење својих ученика, то се он овима може користити, јер ученици не могу не ценити њихову похвалу и одобравање, ако само наставници при том буду пажљиви и штедљиви с похвалама, како се не би у ученицима развила сујетна жеља да их хвале или да се величају. Одобравање, похвала и у опште свака награда ове врсте треба да се исказује тако, да ученици сазнају, да је увек најбоља награда своје рођено унутрашње осећање и задовољство, изазвано добрим вршењем дужности, а да је у спољним наградама само побуда за даље успехе у учењу и самоусавршавању ... 8. У гимназијама има важан значај у васпитном погледу, осим утицаја наставникова, још и утицај другара. Свака школа, па и сваки разред, у неку је руку мало друштво, чији се чланови, везани једнакошћу својих послова и у непрестаним одношајима једни с другима, покоравају једним истим правилима и власти једних истих наставника. Пошто су они из разних породица и разних слојева друштвених, са којима су они у непрестаној вези и сношају то они, разуме се, долазећи у гимназију, доносе разне добре или рђаве обичаје, навике, погледе и т. д., и задатак је школин, да их све подједнако просвети, облагороди, васпита, сузбијајући и искорењујући рђаве, а појачавајући добре утицаје једнога ученика на другога. Добар и савестан наставник и разредни старешина мора добро познавати свакога свога ученика и њихове међусобне односе, и главни му је посао, да колико год може сузбија утицај ученика са рђавим склоностима, а појачава утицај у сваком