Просветни гласник

ВАСПИТАВЕ ИЛИ ДПСЦИШШНД

111

геограФија , историја хришћанске цркве , руски језик и књижевност, изучавање производа класичких, тако и сваким другим поводом и случајем за развиће патриотскога осећања у ученика. (Нарочито се, после овога, обраћа пажња на прославу знаменитих дана у народној историји).... «Што се буде више пазило на ова позитивна средства у васиитању , биће све мања потреба ирибегавати негативним средствима, казнама, а тим ће се правилније и верније достићи узвишени задатак васпитања у гимназији. Ну и при најбољем саставу проФесорскога савета, и иокрај свих ових средстава, често се пута не може проћи без казне, јер склоност огрешити се о правила не уступа увек одједном утицају ових позитивних средстава, те су казне, у тим случајима, неоиходне као допуна осталим васпитним мерама. Само је потребно старати се свакојако, да се казне одређују са највећом справедљивошћу и непристрасношћу и очигледном жељом, да се преступник поправи и морално усаврши. На послетку се у овом упутству обраћа пажња на помоћ и сарадњу родитеља у васгштању, ( ,јер је увек и свуда утицај родитеља на децу снажнији од утицаја наставникова, а особито у нрво доба детињега живота; родитељи који, давши своју децу у школу, не само не подржавају код своје деце ауторитет наставника, него их, на против, још грде или критикују усвојени ред или систему у заводу пред својом децом, тим самим ставл^ају своју децу у незгодан иоложај, јер она, због таких утицаја, могу лако изгубити сваку вољу за учење, а заједно с тим поверење и поштовање или према својим наставницима, и у том је случају правилно умно и морално развиће њихово немогућно, или према својим родитељима, и тада су опет деца бића морално осакаћена. Од таквога поступања ваља одвраћати родитеље, уверавајући их, да, радећи противно школи, само шкоде својој деци. Васпитање омладине само по себи, а нарочито код нас при садашњим приликама, врло је тешко, и да се савлада треба много заједничкога рада и наставника и учитеља. Ово треба нарочито да имају на уму и наставницииродитељи, а нарочито оудужни директори трудити се, сасвоје стране, колико

год могну, да се родитељи придобију и обавежу на ову сарадњу у васпитању. Уверени смо, да нам нико, који је ове исписе пажљиво прочитао, не ће замерити што их овде износимо. Мисли, које се у њима препоручују и објашњују, потпуно су сагласне са сувременим педагошким начелима, те су и с тога за нас поучне. Није тешко запазити, да оне одговарају напоменама, што их истакосмо раније, говорећи о васпитању у опште и односу дисциплине према васнитању као тековину, до које је дошла у своме развићу педагошка наука. Не налазећи да је потребно још једном ово доказивати, ми само обраћамо, примера ради, пажњу на сличност мало час иснисаних мисли о важности родитељске сурадње у васпитању са погледима Шрадеровим, које смо раније наводили. Ко их иореди, наћиће да је 13-та тачка ових упустава више него сличност, готово потпун превод из Шрадерова дела (§ 82, стр. 263 — 265). А да су сви ови погледи до данас сачували своју вредност, може се сваки уверити, кад прочита, на пример, чланак Рг. Неи4ег-а «0 васиитању у гимназији", 1 ) у коме су резумовани и систематисани погледи, изнесени на скупу директора једне источне пруске провинције, па га уиореди с погледима у овоме упутству. Све ове сличности наводимо само ради тога, да докажемо, колика се важност даје начелима, у овом упуству изнесеним, и да оправдамо, што смо раније казали, да она могу бити и за нас корисна. После свега овога нама се чини да не може бити ни говора о томе, да творци ових правила о владању и о казнама нису били уиознати са сувременим начелима педагошким. Али сад је баш ред одговорити на једно питање, које нам се често наметало, кад смо посећивали руске гимназије или читали што се пише у руским педагошким часописима. То је питање данас на дневном реду, а изазвале су га оне исте околности, ради којих се и Стојунин питао: зашто смо незадовољни нашом школом ? У педагошким круговима руским приметно је незадовољство са резултатима средњих школа у погледу васпитном и отуда питање: где је томе узрок ? Ј ) Иеие Јаћгћисћег Шг РШ1о1сше ипс! РаДагошк. Не^ I, 1892.