Просветни гласник

ГРЧКА ДРЖАВА

113

Комнпна међу постељнпцнма, који су били чувени због своје моћн, коју су пмали у државним пословпма, били су Василпје Македонац, пре но што се зацарио, а пре њега Дамјан, даље Јоснф под владом царице ТеоФанпје, Васплије за време малолетства Василија и Еонстантина н других. Но бпло је по некад лукавих људи, којн су више гледали на стварну власт но на нме п годпнама држалп целу управу, ие као царскп куропалатп илп постељпицп, већ под каквом скромнпјом Формом и са каквим споредним звањем у државп. Такав је 6x10 орфанотроф Јован под слабом царпцом Зојом. Државне вдасти и звања. Адмннистративна и војепа унрава наше средњевековне државе подељена је била на две врсте: дејствнтелне и титуларие. Прва су се била звала „која су се давала по царској речи и која су била одређена за владање иад потчињеним јер су се преносила с лпца на лпце по царској речи т. ј. по царској заповести п имала стварну власт и силу, док су она друга бнла чисто почасна, за паграду дата, п један пут дата нису се опозивала. Међу тпм сви дејствнтелни чиновници п војне старешине пмалп су у исто доба и по једно почасно звање. Обратпо, већина оних којц су имали почасна звања нису вршили никакву стварну службу. Тако је била маса протоепатарија, спатарокандидата и спатара, који су голу тптулу носпли. Но све војводе п вншп нолитички и судски чиновници бнли су у псто доба н протоспатарији. Остали чиновнпцп другог реда били су спатарокандидатн, трећег реда спатарији и т. д. Бпло је, дакле, у држави људи, којн су се назвали државнпм чпновницима, којп су поштовани били као такви, а по некад и плаћенп, ма да у стварп нису никакву службу вршнли. Та неупутност, која је иначе овладала некада и у западној Европи и још и данас постоји ио негде у истој, везана је била код нас са још једном другом неумесношћу, да се већина почаспих п дејствителних звања могла купптп по ценовнику, којп је бпо званично утврђен, као што се то впдп из 40. и 50. главе, књиге друге, церемонијала двора византијског. Али што је ублажавало у неколпко убилачке последице такве спстеме, било је то, што су значајнија дејствителна звања државна: минпстри, више судпје, војводе, адмиралн и самп клисураси и турмарсп били искључени из тог цеповника тј. постављани су пзбором а не куповпном тпх звања. Народи, бпло у монархији било у републици, кад год би долазили до каквих погрешних установа, теже по самој природи ствари, да смањују у колико је могуће мање таквих установа. Кад су Атињани увели пзбор архоната и других ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1893.

државних (јавних) чпновника коцком, имали су на уму, да за војводе искључе такав начин избора, за које се и на даље задржао избор дизањем руку. Нешго слично било је п у нашој средњевековној државн, где су се само нижп дејствптел. војни и грађански чинови могли купити. Друга црта. која је вредна спомена, та је, да је цепа, која се плаћала државној каси за звања која су се куповала п која су била платежпа, стојала често у пзвесној сразмери ирема плати која се давала из државне благајне. Нпр. онај којц је хтео ућн у велику етерију (једно одељење царске гарде), ако је уживао годишњу плату од 40 нампзмата (600 дннара) давао је 16 литара (17280 дгшара), а ако је желпо већу плату, морао је у сразмерп према плати повећати и цену, на 7 номцзмата (105 динара) морао је нлатиги једну литру (1080 динара). Онај који је хтео да ступп у средњу етерију, ако бп хтео да прпма плату од 20 номпзмата, морао је сразмерно плати и цену повећатн. Тако је стари духовник Ктенас, који је хтео под Л.авом, спном Василпјевпм, да добије тптулу протоснатара, платпо за исту 60 литара (64800 дин.), а добно за то годпшњу плату од једне лптре (1080 дип.). Овај последњн прпмер сведочи о смешној сујети тог човека, али иретходећп примери иоказују, да је куповпна звања била у исто доба већпном финанспјска операција, по којој је онај којп је пмао капитала давао државној благајнп извесну суму, да за то добије годишњи интерес од 3 / 00 до ,0 / 00 . Ово плаћање бпвало Је очевидно једном за свагда код почасних звања, која се нпсу одузимала кад су једном дата. Но шта је бпло код дејствотелних звања, кад би дотпчнн чпновнпк плп ОФицир био отпуштен? 0 томе нисмо моглп ништа наћи у изворима. Без сумње тп су нижи чпновнпцп ређе били отпуштанп но дапас. Но, но некад, морала је паступити потреба да се уклоне, и кад се то десило, они су вероватно губили уложенн капитал. Разуме се, да ћемо овде говорити само о дејствптелним звањима, преко којих се поглавпто вршила управа државе, а од ових узећемо у обзир само значајније, нарочито у овој перноди. Дејствигелна звања нису пмала увек једпу нсту надлежност, већ некад већу некад мању, а на послетку већина је постала иразним пменима. Онај, дакле, који би хтео предузети да састави потпуну расправу о свима звањима наше средњевековне државе у размаку њеног хиљадугодпшњег трајања, иредузео би џпновскп посао, којп не би могао ућп, као саставни део, у излагања остале исторпје државне. Осим тога, нарочито расправа о тадањем државном животу од 5-тог до 15-тог века не може 15