Просветни гласник

114

бити она колико толико тачна, пре свега, што код већег дела звања не знамо ни значај њихов, а код врло малог броја знамо и њихову надлежност. С тога ћемо се ограничити на то, да побројимо какви су били грађански и војни управни органи под македонском династијом. Бар о том времену имамо нарочпге расираве о томе, ма да ни оне нису са свим јасне и сложне међу собом, Осим тога, особине грчког народа у сред. веку, добиле су баш у овој периоди свој пунији облик, израз. Отуда опет, ма колике да су биле разлике које су постојале пре тога и измене које су наступиле после тога, смемо рећи, да познавалац стања ствари лод македонском династијом зна донекле п општи карактер управне и државне радње грчког народа у средњем веку. Магистри. Највише звање у држави било је звање м агистра. У почетку је магистар био старешина војних одреда у двору и заповедниа логора чувара царских. Другим речима, био је пајстарији међу дворским достојапственицима и врховни старешина царске гарде. Но у току времена изгубио је оба својства. Старешнна на двору постао је куропалат, а разна одељења царске гарде имала су нарочите више војводе, који су стојалн или под непосредном предвођењу, влашћу самог цара или под двојицом војвода, који су бпли после цара највиши у држави тј. под тзв. доместиком схола на истоку и доместиком схола на заааду. Какав је, дакле, био обим власти и надлежност магистра у IX и X в.? Као што изгледа, у ствари никакав. Ево шта налазимо о томе у изворима. Церемонијал царског двора, говорећи у гл. 46. о рангу свију дворских и државнпх звања, ставља магистра одмах после ћесара, нобелисима и куропалата, а пре патриција, који су опет претходили свима осталим државним чиновницима. Осим тога, какав је био положај магистра, види се и из питања, која су странп посланици управљали на цара, када су излазпли преда њ. Они су га питали: „како је Богом крунисани цар? Како је Августа и Пресветла Госпођа? Како су спнови и краљеви великог и узвишеног цара и његова остала деца? Како је пресвети и васељенски патријарх ? Како су два магистра? Како је цео сенат? Како су четири логотета?" У реду тих питања звање магистра претходи свима осталим, јер долазе одмах после цара и патрнјарха. На послегку, достојанство магистра, у то доба, никад се не спомиње само, већ ее везује увек са каквим другпм од највиших државних звања. Мануило под ТеоФаном био је магистар п доместик схола. Под Михајлом III. његов ујак је бпо такође магистар и доместпк схола. Под Љвом

сином Василпјевим, био је Стиљан Зауца, пре но што је узвишен на звање Краља Оца, магистар и велики логотет. (М а у I вт а о д ха( Хоуо&сс тцд гоу бдо џссд). Мало доцније, Роман Лекатнн именован је у почетку за магистра и великог етеријарха тј. заповедаика одељења царске гарде, које се звало етеријам. Под Романом, сином Константина ПорФирогенита, два брата, Никифор и Л.ав Фокас, први доместик схола на истоку а други дом. схола на западу, бпли су почаствовани обојица звањем магистра. Тако исто за време царовања НићиФора, овај је поставио брата свог Л.ава за куропалата и магистра, а брата од стрица Јована Цимискију за доместпка истока и магистра. Из свега наведеног можемо закључпти, да се звање магистра сматрало још увек као највише звање у држави и давало се највиђенијем човеку, а у нужди и двојици, ма да у то доба није више имало свој нарочити обим власти и надлежности. Отуда је то, што ваведени церемоннјал цар. двора спомпње два магпстра, док се на другом месту спомиње само један. Бпло Је и других магистара, који су такође претходнли патрицијама, али су овп били нижег рсда и разликују се увек од првих.' Логотети. Државни чиновници које можемо, донекле, упоредити са данашњим мипистрима, били су четијри логотета, за које смо видели, да се спомињу од стране посланика одмах после два магистра и сената Први и најважнпјп међу њима, који се и звао велики логотет или логотет саобраАаја (тоИ ддб/лог), био је тако рећп државни канцелар „који је подносио извешћа цару о државним стварима". Он је поред осталог уводио стране послаиике н одговарао у име царево, јер се цар није обраћао непосредно говором на заступнике страних сила, који би му се званично предсгавили. Кад год ппсцп говоре само о логотету, без пкаквог другог разликовања, онда под тим мисле на овог логотета. У почетку и до VIII в. (велпки илп) саобраћајнп логотет био је главии управппк пошта, али од овог доба постаје правим минпстром председнпком, као што смо видели Ставранија под Прином, Теоктиста подТеоФплом, Симватија под Михајлом III и друге. За време Кодина (велпки или) саобраћајни логотет, који је, као што вели Кодин „имао и пекада, у старо доба, п ову нама, т. ј. Кодину и његовпм сувременицпма, непознату дужност" није више вршио ту дужност. Други логотет био је тз^. оишти или народни логотет (тог> уепгог или уегмод коуо&6тгд), који је био министар Финанспја и назпвао се општим за разлику од нарочитог (ток е1дмоГЈ) или владалачког (тсо-у о1гешго»%>) логотета т. ј. упра-