Просветни гласник

ГРЧКА

ДРЖАВА

115

вника владалачког имања. На послетку, четвртп логотет био је логотет војске, војни логотет т. ј. онај логотет, коме је била поверена управа војних Финансија, а персоналом војске управљали су, као што И31деда, више војсковође у сваком корпусу, који су у том погдеду радилк непосредно с царем. Осим ових 4. логотета било је и других, као на пр. тајни логотет (Аоуоббгид тсог оеудетшр) или судски логотет (гшг бшсродши бмаоггцСопг), сточни логотет за купљење данка од стоке, ади су прва 4. били највиђенији међу свнма. Старешина града ('Еттадхос тгјд покеоос) и квестор. Престоница је имала два нарочита чиновника, који су се убројавали у највише чиновнике: старешину града и квеаора, чоју надлежпост у неколико тачније знамо из Епанагоге. По Епанагози старешина вароши је био први достојанственик после цара у престоници и највећи од (свију) осталих. Њему је принадала истражна и судска власт у свима кривицама, које би се учиниле у граду и у растојању од 50 миља ван града. Њему је, даље, припадала, полиција у граду и надзор над пијацом. У свима тим односима била је његова власт неограничена. Имао је п суседну власт у грађанским стварима, али релативно малу. Он је био надлежан по тужбама за и против зајмодаваца и он је био највиши надзорник и судија над кураторима и стараоцима. Да би могао одговорити тим разним дужпостима имао је два помоћника или доглавника. Међу тим Кодиљ, који је писао у XIV веку, спомиње истина у његовом списку и звање старешине града или епарха, али додаје, да је епарх имао у старо доба извесну непознату службу, а сада никакву. Каква је чудна промена наступила између IX и XIV века сведочи поред осталог и звање куропалата, које је имао сам Кодиљ. Док НикиФор тврди, да је куропалат имао прво звање после цара и док су куропалатима били Барда, Л.ав Фока, Катакалон Кекавменос, и други људи од свемоћног утицаја, дотле је, за време Кодина, по његовој сопственој сведоџби, „куропадат имао у старо време дужност непознату, а сад никакву". Из овога се види, како је мало бриге Кодин улагао, да сазна историју предмета о коме је говорио, јер, на послетку, кад ми знамо надлежност коју су имади у IX веку старешпна града и куропалат, могао је и Кодин то да зна, само да се потрудио, да истражује те исте изворе. Као год што је старешина града имао врховиу полицијску вдаст над становницима његовим, као и врховну судску власт, тако је и квестср имао највишу судску и подицијску власт над онима, који би се привремено надазили у престонпци због ма каквог узрока; он јереша-

вао по споровима оних, који су нарочито за то дошли из провинција; нрибављао је посла онима који су у нрестоницу долазили ради занимања, и слао натраг кућама оне који су без озбиљног раздога п интереса остављади место њиховог становања. Осим тога, под врховну судску власт квестора потпадала је и кривица прављења лажних исправа. Ова нарочита наддежност једног од највиших државних чиновника над дошљацима у престонпци, доказује колико је ведика и разнодика бида гомида таквцх људи и кодико је важна бида дужност, коју је држава у том погдеду осећала да мотри на те дошљаке. Звање квестора било је од вајкада важно и можда је било пре IX в. важније, јер видимо, да се под Јустинијаном квестор назива доглавником (падеб^о?) цара и његовим гласидом; видимо свемогућег Тривовијана као носпоца тога звања, које смо тада с правом упоредиди са данашњим министарством правде. Но и за време македонске династије спададо је ово звање у једно од најзнаменитијих звања државних, као што смо горе видеди, па опет за то Кодин у XIV в. вели о њему, да је „квестор имао у старо доба такође некакву службу, а сад никакву." Сенат. Осим горе поменутих звања извршне власти, заседавао је поред цара поглавито саветодавни конзисторпјум, који се називао сенат. Сенат у ужем значају те речи обухватао је само више државне чиновнике грађанског реда, у супротности према војним чиновима, који су се звали а п о оп(х91о V (с мачем). Но сенат се често спомиње и у ширем значењу и тада је обухватао све више државне чиновнпке грађанске и војне. Ово је најбоље доказао Рајене у његовим примедбама уз текст Царског Деремонијала. И као што се обично дешава са таквим саветодавним телима, достојанство сената у држави било је некад веће а некад мање, према вољи владаоца п према општим приликама. Прокопије у 25. гл. књизи IV његове исторнје прича, да се посданици Гепида, кад су дошли у Цариград да закључе савез, нису задовољили Са пријемом њихових понуда од стране цара, већ су желеди, да се уговор утврди и заклетвом чданова сената, а то сведочи какво су високо мњење имади о томе скупу страни народи у VI веку. Тај исти Прокопије уверава у IX гл. исте књпге, да су од вајкада владаоца азијски слали посланике у Царнград и узимали, по дозволи цара, себи супруге из сенаторских породица. Видели смо мало раније, како је после смрти Анастасија и пре прогдаса Јустиновог народ у Цариграду поздрављао сенат на начин, који је показивао, да је сенат представљао за време тог интерегнума целокупну др15 *