Просветни гласник

116

НАУКА И НАСТАВА

жавну власт: „Римски Сенате, ти побеђујеш". Међу тим тај исти Ирокопије тврди у његовим Анекдотама, да је за време Јустинијана „сенат седео скрштених руку као каква слика, немајући власти ни над својим гласом ни над добрпм државним, да је иостојао само по Форми и на основу старпх закона, јер није смео ни у чем свој глас подићи". А за време македонске династије, у коме се сад налазимо, Л.ав, сии Васплија Македонда, који је нарочито гледао, да разним паредбама уништава све што је нј раније, ма и привпдно, долазило у сукоб са свемоћношћу владалачком, у својој 78. повељи званпчно је исказао, да је пзгубпо силу снај закон, по коме је свако ново законодавио наређење подлежало давању мњења од стране сената. Али, као што смо показали напред и као што ће се ипже све јасније впдети, дарска власт у ствари нпје временом постала неограниченијом, већ је, на против, постала ограничевијом (умеренијом). Осим тога, дешавало се и са Оенатом то псто, што се дешавало п са млогим звањима државпим, као са патријархом, куропалатом, постељнпком птд. Кад год би завладао човек способан и енергпчан, сва би се власт концентрисала у његовим рукама, а Сенат се или никако нпје слушао или врло мало. А кад год би владалац био човек слабог карактераили малолетан, Сепат је новраћао сву његову власт у своје руке. Доказ за то пмамо у томе, што је, под малолетнпм праупуцима оног истог Л.ава, који је са толико презрења говорпо о Сепату, тај је скуп уредио како оно, што се тпцало највише државне управе, тако исто и осигурао право млађаних владалаца. Но најважпија добра страна Сената бпла је та, што је, састављен из виших грађаиских и војних достојанственика, који су били већином људи искусни по свима гранама државне службе, очувао традиције управе н законодавства, или их је вешто дотеривао према прнликама, те тако допринео више но нко други одржању оне органпзацпје, с којом је источна држава уснела да толико времена посгоји и напредује. Теме и вароши. Теме. За прво време македонске династпје држава је бпла подељена на 29 тема, од којпх су 17 долазпле на Азпју а 12 у Европу. Теме које су спадале у Азију биле су 1. Анатол, 2. Јерменска, 3. Тракија, 4. Опсикија, 5. Оптимат, 6. Вукегариго, 7. ПаФлагонија, 8. Халдеја, 9. Месопотампја, 10. Колонија, 11 Севастпја, 12. Л.икандис, 13. Селевкија, 14. Кивериотска, 15. Кипар, 16. Самос п 17. Егеј. Западне теме, т. ј. у Европи, бпле су: 1. Тракија, 2. Македонија, 3. Струма, 4. Солун, 5. Права Грчка, 6. Пелопонис, 7. КеФалонија, 8. Никополис, 9. Драч, 10 Лон-

гобардпја, 11. Сицилпја п 12. Херсон. Алп се овај списак тема, којп је састављен по расправи Константина Порфирогенита о темама, разлпкује у многоме од других спнскова тема. У 50. главп, књ. II царског церемонпјала налазимо други списак, у коме су изостављене пеке од забележепих тема, као н. нр. Оптиматепа и Кипар, али су увршћене друге, које се не спомињу у расправи о темама, као н. пр. Харсијан, Леоптокомпс п Далмацпја. Опет у гл. 52. тог истог сипса (царскогцеремонпјала) налази се други један сппсак, којп се разлпкује од оба поменута. У њему нема теме Севастије, Л.нкандоса, Месонотамнје, Селевкнје, Лонгобардпје Кипра и Оптпматске, а спомпњу се теме Далмација, Кападокпја п Харсијан. Оспм тога докле у раснрави о темама налазимо Струму као трећу тему на западу а као 7-му КеФалонпју, расправа одмах додаје, за сваку од њих, да не обра^ују засебпу тему, већ да Струма спада у Македоппју а КеФалонпја у Пелопонис. Кад овако стоји, за што се онда при набрајању тема спомпњу као засебне ? н за што се у гл. 50. и 52. књ. II царског церемонпјала спомињу стратези (војводе) струмски и кеФалонски као са свим одвојенп од стратега (војвода) македонског и пелопониског ? Али, као што већ знамо, тачност пије бпла најглавнија врлпна паших средњевековпих ппсаца. Осим тога, највероватније је, да су она три списка састављена у разним временпма, а п државна се терпторпја увећавањем п смањпвањем непрестано мењала. Тако на скоро после Копстантина ПорФирогенита, освајањима НпкиФора Фоке, Јована Цимискије п Василпја Бугароубпце, држава је задобила по ново Крит, краљеипну Бугарску п друге земље, које се пе епомнњу у претходнпм списковима. На послетку, границе тема биле су у разно доба разне. Тако у 50-тој глави списа Конст. Порфирогенита, намењеног његовом сину Роману, чптамо, да су теме: Кападокија, КеФалонпја, Калаврија и Харспјан биле пекада део тема Анатолије, Лонгобардије, Спцилије и Јермеиске, а многе се теме спомињу у истој глави, које су некад постојале а доцније су их освојили Мухамеданци. За то смо, дакле, горњи списак саопштили, више да би дали оншти појам о административној подели државе н њеном обиму у датом времену т. ј. у почетку македонске дипастије, а ге у намери, да тачно п исцрпно говоримо о овом важном предмету. Границе азијских тема тачно су описане у расправи Конст. Порфирогенита. Анаталпја је бпла са свим унутра и заузимала је, тако рећи, центар Мале Азпје и обухватала велики део Фригпје, Писидпју, Лпкаонпју, п неке делове Дпкпје и Пам-