Просветни гласник

118

НАУКА И НАСТАВА

\

тада била под конзулом, обухватала је и Пелопонис, тако да 79 вароши Јероклпсових долазе не само на праву Грчку већ и на Пелопонис. ПорФИрогенит преписује Јероклиса не мислећи и ставља све те вароши у тему Јеладу, па после говори о теми Пелопонису и вели, да је та тема имала 40 вароши. Осим тога, од ПорФирогенита не можемо увек сазвати ни саму главну варош појединпх тема. Као главна варош теме Самос спомиње се Смирна. У Пелопонису је Коринт био главна варош. У теми Севастији, Л.икандосу, Селевкији, Солунској, КеФалонији, Драчкој, Херсонској, мора да су биле главне вароши оне исте, по којима су се те теме и звале. У неким темама налазила се по нека варош, која је надмашавала друге толико, да је највероватније, да је она била главна варош, као н. пр. у Опсикији Никеја, у Оптимату Нпкомидија, у Хилдији Трапезунт, у Л.онгобардији Ба,ри, као што је вероватно, да је главна варош тракисијске теме била Ефвс , јер су Арављани називали ту тему Ел-Ефесис вли Ел-Афасин. Но за геме Вукеларијску, ПаФлагонију, Сицилску или боље Калавријску, Анатол, Јерменску , Месоиотамију, Кпвериотску, Егејског мора, Македонију, Струму и на послетку Јеладу немамо никаквих података о томе, које су им биле главне вароши. Управа. Над сваком темом био јеједаннајвиши заповедник, који се обично звао стратиг (војвода), и по томе се, по некад, и саме теме називале стратегијама (војводства) п. пр. стратегија Кападокија, стратегија Калаврија и т. д. Стратиг је имао врховно заповедништво над војском и врховну политичку управу у теми, јер је због неирестаних спољних опасности, којима је била пзложена држава, неопходно била нужна концентрацпје целокупне управне снаге код сваке теме у руке једног човека. Старешина неких тема називали су се катеаанима (хад ш аг а) н. пр. Катепан ПаФлагоније, катепан ДоњеМидије, катепан Италије, катепан Једрена. Катепан је значио највише зааоведник. Поред катепана по темама било је п других. Тако се спомињу катепан над дворским официрима под Алексијем Комнином и катепан над Аталским Мардацигима. Катепани неких тема нису били ништа друго, као што изгледа, до стратези пограпичних тема, који су имали већу власт но стратизи, јер су бпли више изложенп непријатељским нападима. Има их, који мисле, да из катепаната Италије, пребацивањем, ностао кааетанат, једнапровинција у доњој Италији, која се и данас тако зове. Али и све војводе нису били једнаки, већ су имали разне степене, према обиму, положају и значају теме, над којом су бплп. У опште се сматрало,

да су источне теме више од западних. Ова се разлика види, пре свега, из јерархијског побрајања свију достојанственика државних, који је изложен у 52. гл. књ. II царског церемонијала и у коме сви источни стратези претходе западним стратезима. Осим тога, источни стратези добијали су сталну, редовиу плату из државне благајне, познату под именом „ рога ", док је западнп стратези нису добијали, већ само тзв. уобичајено (гоггјЗеш) т. ј. доходак, који су они годишње наплаћивали од становника теме. Да су источне теме важнвје од западнпх, било је тако овладало, да су се по некад и теме које леже у Европи, али су због њиховог положаја и пространости биле врло важпе, убраЈале у источне, као н. пр. Македонија, Тракија, Егејско море. Друге су се опет теме, које су лежале у Азпји, али су се сматрале за мање важне, убројавале у западне, као н. пр. Кивириотска и Самос. Из тога излази, да и међу источним темама, нису биле све од подједнаке вредности. Та се разлика међу њима показује пре свега у различној плати, коју су добијали њихови стратпзи. То се впдп из платног сииска стратига, из доба Л.ава, спна Василија Македонца, у већ поменутој гл. 50. књ. II. Царског Церемонијала. Подаци, који се налазе на том месту доиста су врло занимљиви. По том списку 3 стратига: Анатола, Јерменске и Тракисије добијали су годишње по 40 литара здата т- ј. 43200 динара, по унутрашњој вредности тадање монете. Три друга стратига: Опсикијски, Вукеларски и Македонски добијалн су по 30 лптара т.ј. 32400 динара. 5 стратига: Кападокије, Харсијана, ПаФлагоније, Тракије и Колоније ималп су по 20 литара т. ј. 21.600 динара. У стратеге, који су имали по 20 литара годишње ваља убројати и халдпјског или трапезунског, јер је он истина имао 10 литара редовне плате, али је примао и других 10 литара од тамошње царине. Само 10 литара т. ј. 11800 динара добијали су стратези Кивириотски, Самоса и Егејског мора Стратиг месопотамски није вишта примао, јер је уживао сву дарину. На послетлу 4. стратига источип: Ликандоса, Севастије, Селевкнје и Леондокомије примали су само 5 литара, пошто су били, у време кад је овај списак прављен, прости клисурарси. Свака стратиг је имао под собом млоге војне и грађанске достојанственике и чиновнике, од којих ћемо споменути само знатнпје. После стратига највиши војнички достојанственици били су клисурарси и турмарси. Клисурарси су билп нарочито они, којима је било поверено чување клисура или теснаца сваке теме. То су били доцније под Турпима тзв. Дервен-аге. Турмарсп су били заповед-