Просветни гласник

124

наука п настава

У правцу започетог пспитпвања с богатпм материјалом и новим огдедима изашао је Пер Персон прошде годипе у својој књизи „бШШеп гиг Бећге топ с1ег ^иггеЈегттеиепт^ инс! \Уиг/е1тапаИои" 1 ), у којој се обазирао на све што је дотде урађено, ади не само да је прикупио (И8Јес1а теш1>га, већ и даље пошао. Он све детерминативе деди у две групе : 1. од сугласа и 2. од самогласа. Од првих падази ове употребљене : 1. грлене 1с, д, с/Јг; 2. зубне: I, (I, сЊ; 3- усмене: р, Ђ, Ш; 4. течне: г, I; 5. носне: т, п и 6. пискаво 5- Од вокалних детерминатпва, за које вели да су бдиске глагол. наставдима, има 1. -I- {-е\- -г-) и 2. -и- -еи- -и), а што се тиче -а-, за које Фик нађе места у новом корену, растављајући основе сад. вр. у санскрту, Персон велп, да нпшта поуздано не уме рећи, и ако Бругман и други држе да се у сапскрт. уа -11 иде, возп, е -11 исто зиач., грч. е1(и— паходи глагодски суфикс -а-. Као детерминат. вокадну Персон још узима и темат. вокаде: цец-о-џег, бер-е -мЂ, итд. Што се тиче порекда детерминатива, Персон сумња, да ће икад поћи за руком дати поуздан одговор на то често постављано питање. У ствари није ни дак иосао одредити порекло оном, што је срасло с кореном у нераздвојиу цедину, и нпкаквим се особитим знаком не одаје као самосталан елеменат. По постању се детермпнативе, нрема испитивањима Персона и другпх, могу поделити у неколико група. Тако се за неке детерминативе не може одрећи мишљење Фпково, да воде порекло од глагола, као на пр. (Њ да стоји у свези с кор. (Ше(сг. пндис. (Ша, грч. & гј у г^&ц-џС), и с1 с кореном <25 (ст. инд. (1а, грч. дш у р, с кореном 'ра' = ' ар (у ст. инд. ар-аз, лат. ор-из, грч. по1ш), Њ с кор. Ња, чинити се или Њ бити. За прве две детерминативе Персон не сумња, за о стале и друге, које би се могде још споменути, држи да је мадо изгледа. (НАСТАВИЋЕ СЕ) >- + .».» Д-р ХЕНРИК ШЛИМАН од Дим. р. ј Ј овановића 26. децембра (по новом) 1890. годппе, премпну у Неапољу, у Италији, чувени археолог др. Хенрик Шлиман. 0 жнвоту и радовима овога знаменитог трудбеника, не чу се озбиљна реч у нашој књпжевности. Шлиман није то заслужио. Неуморни труд и големо бдаго утрошио је он, да из рушех ) 1Јр8а1а, 1891., ХЈтуегбке^в ^гкззкгШ IV.

вина старе Троје и првобитних градова Једаде, пзнесе на историску светдост у правом обдику давна времена, људе и њихову кудтуру, па да на оспову тога поништи у науци баснословне предрасуде назови-стручипка, који заман покушаваху, да га исмеју и наруже. Све то чинио је Шлиман не на корист своју личну, но зарад оиштег нанретка. Доказ су: атински, берлински и царпградски музеј. Према томе, да бих се одужио историској науци и нашој омладиии, коју само овакви прпмерп илдржљивости, пожргвовања п личне преданости к науцц могу да одушеве за свети рад на народној просвети, одлучоо сам, да у радовима које ниже бележим, представим Шлимаиове трудове и успехе онако, како је то у новпје време примљсно у исторпској књижевности. Тако ће и овај мој чланак имати два одељка: једап, у коме ће бити описан живот и усиљавања Шлиманова око научних тековина; и други, у коме ће бити изложена привреда, коју је он створио историској науки. I. Жибот д-ра Хенрика Шлимана. Шлпман се родио 6. јаиуара 1822. годпне у Новом Букову, у Мекленбург-Шверину. Отац му беше свештеник, оптерећен децом. Друге године већ се преселише у Анкерсхаген. Разне нриче из најближе околине, необпчно утпцаху на његову младалачку уобразпљу. У седмој годипи доби па дар о Божићу илустровану исторпју и очи се његове зауставише на запаљеној Тројп, о којој му је отац причао тако често. Шлиман се већ зарече, да је откопа. У томе обећа, да ће га помоћи другарпца Мша Мајнке, скојом је проводио прве дане детињства, и заверише се једно другоме, да се узму. У деветој години Шлиман изгуби матер, и како беше оамо седми у оца, дадоше га на чување и васпитање ујаку нроповеднику из Еадхорста. У Најст^елицу учио је гимназију до 1егИае. У десетој години изненади оца латинским задатком о главнијим догађајима тројанскога рата. Зле прилике на дому нагнаше га, да напусти гимназију и да пређе у реалку, коју је свршио у 14. години. Приморан да остави даље школовање, Шлиман се најмп за ситничарског шегрта у варошици Фирстенбергу. Ту нпје могао ништада учи. Једно вече уђе у дућан воденичарскп момак, који беше некада учио гимназпју, ча је папустпо, али Омира не заборавио. „Оно вече, прича Шлиман, он пзговараше на иамет скоро стотину стихова и то пропраћаше гласно. Нисам ни речи разумео, за то је опет мелодија језика на ме учинпла такав ути-