Просветни гласник

134

КРИТИКА И БИВАИОГРАФИЈА

1889., издао је проФ. Голдбахер 3. издање своје граматике, и ми не видимо, да је он ов»ј предлог Химеров усвојио. А што је тако учинио , сз свим је добро учинио. Јер зар дечаку из првог, па и другог, разреда гимназијског мало посла и муке задају иет латинских деклинација са својим многим свршецима, већ му треба одмах, чим почне учити 3. латинску деклинацију, товарити на памћење и оне термине, које ће учити из грчке граматике истом у III. разреду другог течаја, кад дође до гворбе Футурл и аориста. А најпосле може се и у науци о грчком глаголу проћи кроз целу гимназију без поменутих термина, као што нам то доказују толике изврсне грчке граматике (Кегијева, Гертова, Хинтнерова и т. д.), у којима нема спомена о терминима „авЈ^таЉсћ" и „аЈд-таиБсћ". § 25, А, I, 2. „БуоЕДоусапе овпоуе вгес1пје§а вро1а тгепјаји: а) и пот. и акии. о и и." Јвсу ли с1ес1ескб осн. (1ес1есо8 <1ес1есоп8, срамота, и Гасишб осн. Гас1и08 Гастопа (дело) ,,(1уо81оусапе овпоуе ?" За тим није коректно рећи „и пот. 1 акиг. а , већ треба рећи: ,,и пот. 1 акиг. вгпд."- Голдбахер каже: сће /снчн = ипс! тећг8П1)1§еп Кеи1га81аште аи Г 08 8сћ\уасћеп 1. о ги и уог 8 Ш1 Кот. ипс1 Асс. 8Гп§. (§ 45). На истом месту каже г. писац: „БуозЈоУсапе овпоуе агесШје^ зро1а па 08 гтепјаји: ћ) тпо»е иг 1о о и е и ковШ рас1е/лћ: пот. тппиз овп. типо8 типбпз с1аг.« Акуз. синг. тапиз јесте „ко81 рас1е2«; па да ли основа типоз у овом падежу «ипепја о и е ?® А пот. и уос . р1иг. типега нису „ко81 рас1еа,» већ оиргауп!«, па зар се не мењн о у е? Уз ово правило: »Вуо81оусапе озпоуе згес1пје^а 8ро1а па 08 пнепјаји 1<;с1,» пошто би се, разуме се, иоправило, требало би свакако да дође и овај додатак Голдбахеров: »Багпасћ г1сМе1; 81сћ аисћ е1п Сотт. 1ери8, 1ерог-18 Наве ипс! ет Гет. Уепиз, Уепег-18,» пошто су ово врло обичне две речи са основом на 8. Да обратим овде пажњу и на једну недоследност, У овом §-у 25. пише г. писац ^озпоуе с 1 уовГоЂсапе," за тим „јес1пако8?о2пе (< и „нејес1паковгогпе." За што не и „<1хо81оте ?"■ I 25, А, I, 3. .КекоНко овпоуа па г за зи§'1н8тнкот ргес! пјтт рпта и потЈпаПуи е ргес1 г: ра 1ег раЈтчз о1;ас. в Правило би ово било јасније, кад би овако гласило: п Основе на и ћг умећу у номинативу е пред г: ра1;ег ра1;г-18 отац, та!;ег та1п8 мати, Гга1;ег 1га1;г-18 брат, шаћег 1тћг-18 киша.« I 25, I, Орагка. ,, еђиг ћјеГокозГ ппа и §еп1Цуи ећоггз, ј'6тиг аГсдпо [етогга, гбђиг ћгаз! го1)6Г18. а Овака ора/ка позајмљена је од емнирије.

Према претходним нравилима, у којима је писац назначио, како консонантске основе на 1, п, г, 8, праве номинатив, требало би, да је и ова опаска стилизована од прилике опако као у Голдбахера: „Уог г зсћл^асћеп ип N0111. ип<1 Асс. 81п§. о ги и сНс ХесгГга гоћиг, -бпв; Гетиг, -бпв; ећиг, -бпз; јесиг, -бг18, а или као у Коциола: »Ет киггев о лу1гс1 уог г 1п и егвдешћ!; 1п бћиг ећопз, гоћиг гоћопа, 1есиг 1есбг18. а Уједно бих за додатак овој опасци, који гласи: „Рашкј јон1;е: ре1 (е11-Г8 иис, те1 теИ-г б тес1, /'аг [агг-гз гПо, аз азв-гв ав к привезао питање: За што је из њега изостала реч оз 088 -18 кост, која је много и обичнија и важнија него Ге1 жуч и Гаг брашно ? 1 25, А, II. „Копвопап^ке овпоуе сНе1е 8е: II. па овпоуе, које ргауе поттаИу рг1сћеуб1 оапоу1 рас1е:гт пав1;ауак 8 (вГдтаГзћг поттаИу); 1;о 8и озпоуе па: ђ, р, §, С, (I, 1.® Требало би додати још: „1 јес1па јесНпа озпоуа па 111: ћгетв ћгет-гз 21та.' ( 0 овој тако важпој речи нема спомена у целој III. деклинацији. На истом месту каже даље писац: „Тот ве ргШкот зГара 8 ва д 1 с и х, А 1 I §ти ргес! 8, п. рг.: озпоуа рае пот. расз = рах ггпг; озпоуа ре<1 пот. реЛа — рез по^а. 11 Коректнија је стилизација овога правила ево овакова: »Том се приликом стапају §■ н с са 8 у х, <111; гину пред 8. С( СоШђасћег каже: »с!ег Кећ11аи1 \'егћ1пс1е1 81сћ тгГ с1ет 8 (1е8 N0111. ги х 1( (§ 50). Зсћегптег: „Ет Ои1;1;ига1 уегћ1пс1е1; 81сћ тН 8 ги х; у§1. 1ех аиз 1е§-}-8 (81;. 1е§-) ипс! рах аиз рас-ј-8 (8к. рас). (( КаИтапп - МпИег: »К—1аи4 тИ; 8 % у 1 гс 1 х : (рас-в) рах (ге^-з) гех. (( Итд. I 25, А II, 1. »У^евкипе овпоуе тјепјаји и поттаМуи г и е: рггпсерз ргтс\р-г8 ргуак, ш<1вх гисИс-гз зис1ас, тИвв тгШ-га уојшк." Па „у1бе81о2пе овпоуе® су и аррепсНх аррепсћс-18, согп1х согп1С -18, гасИх гасћс-јв, саз818 сав81с1-18, сизрјв си8р1с1-18, итд. Да ли и оне »гшепјаји и пот1па1;1Уи г и е ? К Овим правилом хтео је г. писац да каже оно, што каже ОоМћасћег овим својим правшом: »181; ћеј г\џеГ ипс1 тећгбГЊгдеп 81;аттеп е пиГ егпет 81иттеп 0оп8опап1;еп јт Аив1аи1;е, во §ећ1 с1а88е1ће, луепп е1пе 80ће ћп!2икотт1;, т 1 ићег: типЈсерз тишсГр-18 МН;ћиг§:ег,-1п; Шс1ех 1псГГс-Ја КЈсМег; т11сн тШНб 8оМа1;. (Аш^епоттеп втс! пиг -№еп1§е 81;атте аиГ еГ, 2. В.: 8е§е8 8е§е1-18 8аа1;).® Кад се ово правнло онако обрне, као што га је обрнуо г. писац, онда дабогме добнје са свим други смисао. Још бих имао примедбу да учиним и на назив »У1бе81о2пе озпоуе.® Под »ујвеаМгпЈш озпоуата" разумеју се по правилу основе, које имају више од два слога. Како еу накедепе осноие ргтсјр, 1исћс, тШ1 оснсве од два