Просветни гласник

137

већ само »ргШаушш јес1по§а вугвеЉа". Незгодно је ово правило и због овога, што Ну сад рећи. У §-у 31, 2, 1з) кажз се, да у аШ. 8т§. имају -е ови рпс1ауп1С1 8 коп80пап1акот овпоуош : саеШзе, раиреге, ргтсЈрс, с1т(;е, рагИсЈрс, ус1;еге. У овом истом §-у наводи се, да раг, сИзраг п 1траг имају у аШ. 8т§. -1: раг1, Љзраг!, 1траг1. За тим се у том истом §-у наже, да ови рпЛаутс! 8 коп8опап1;8кот озпоуот : У1§П, тетог, 1Порз, ћеђсз, 1;еге8 гласе у аћ1. зт§. У1§;1Н, тстог1, 1Пбр1, ћећеИ, 1 ;ег81;1. Најпос.1е читамо у §-у 35 ово: в рпс1аутс1 аав1;ау1јеп1 ос1 сарт (ргаесерз з1;гт) јтаји -сгрШз, и аћ1. 8т§. зугзији 8е па -г а пот. акиг. р1иг. згес1пје^а вро1а па -1а; §ет1;1Уа р1иг. петаји, с1ак1е апс1рМ, апс1рШа а . Кад пребројимо, колико важнијих ргМаутка јес^по^а зуг8е1ка 8 коп80пап1"8кот озпоуот имају аћ1. 81п§-. на -е, а колико на -Г, излази, да их мање има аћ1. вт§'. на -е него на -г, те према томе да није коректно, да се за њих каже, да „ве вМапјаји као ватов1;аутс1 в копвопап1;8кот озпоуот", т. ј. као 1ео и 1етрив. I 27, II. „Рг1с1ауп1с1 Л^оједа г 1гоједа в^гШћа, га Ит рпс1аУП1С1 (раг11С1р1) јес1по§а вугаеЉа па х, гз, П8, нпајиет га озпоуи -г, 1 ) 8к1апјаји се као вдтозЈаугпсЈ 8 Уока1зкот овпоуот." Нема такође ниједнога партиципа, који би се свршивао па х или . гз, те с тога никако није коректна ни стилизациЈа: в рг1с1аутс1 (рагИсЈр!) јеДпо^а аугаеШа па х, гз, пв". За тим нису сасвим тачне ни ове речи, да „ве 0У1 рг1(1ауп1С1 вМапјаји као 8атов1;аутс1 8 Уока1вкот овпоуот®. Као парадигму за деклинацију вокалских основа има у г. писца на првом месту 8ато81а\'тк сГ»Г8, који у аћ1. В1п§. има сГ»е. Ту су н. пр. проФесори Шајндлер и Отегман, који су своју деклинацију адјектива израдили великим делом по основинској теорији, били обазривији. Место г. Павчевих правила (§ 27, I, II) читамо у Шајндлера у & 20. ове речи: Б1е АЛјесИуа с1ег ДпИеп ОесИпаИоп (а то су 1. Ас1ј. (1ге1ег Епс1ип§еп аиГ ег, 18, е; 2. Ас1ј. 2\уе1ег Епс^ип^еп аи! 1в, е; 3. Ас1ј. етег ЕпЈипдј луегс1еп \У1е (Ие ЛГеиЈга Лег I- 81атте (таге с1ав Меег) с1есИшег!, ћаћеп а1во пп Аћ1. 81п§-. с1еп Аив§ап§ 1, 1т Кот. Асс. Уос. Р1иг. с1ез Кеи1гит8 1а, 1т Оеп. Р1иг. тга." А у Отегмана, у 23. читамо ово : х ) ^аИтапп-МпПег-у су ови „рпЗаупЈсЈ је<1по§а зуг веЉа па х, г$,пз", копзопапИзсће 81ашп1е (у. његову Киггде^а881е 1а1е1П18сће ОгатгааИк, б. Аи11., 1890, р. 21), а не вокадске освове на -г. Један доказ више, кодико су основане аапред(стр. 132) поменуте речи Павла Хареа: Ј,1сћ ^тајге ез а11ег(ћп§б шсћ1, е1пе зсћаг/е 8сЋ,егАип() 2\\г1зсћеп'Ч1ег копбопапЉсћеп ип(1 1-(1екНпа41оп уоггипећтеп ип(1 §е^еп ћеззеге Егкепп1пјб8 ес^аз СГпргак^зсћез иш1 ги^ејсћ 1Јп■шввепбсћаЈШсћез 1и (Ие Зсћи1дгаттаМк ћ1пет2и(;га§еп. ПРОСВЕТБИ гласник 1893.

„01е Ас1јесИуа с1ег с!гН;(;еп ОесћпаИоп л^сгс1еп \У1е сће ^оћаИвсћеп 81атте с1екНп10г1, ћаћеп а1во сће ип1;ег8с11с1с1епс1еп Е пЛипгеп 1, 111111, 1М.' Деклинацију пак вокалских основа почиње оа овако: „I 20. УокаНвсће 81атте (-1, 111111, -ха). Кет УокаНвсће 81;1ттс вјш! ппг сћо Метга аиГ е, а1, аг : таге п. Месг, 81. тап 11 . I 28 садржи деклинацију компаратива с1апог и адјектлва с1и1с18, с1и1се. Оиом деклинацијом илустровао је г. писац своја два правила о деклинацији рпс1аушка 1 рагИс1ра 3. вк1опјЉе (§ 27,1., II.). По мом мишл>ењу требало је свакако додати још деклинацију једног адјектива на ег, 1в, е, н. пр. асег, аспз, асге, и једног са једним свршетком п. нр. ГеНх. Еоп§ит Иег ев1 рег ргаесер1а, ћгеУе е! еГКсах рег ехетрЈа. § 29, 1. «П депШ^и р1ига1а јтаји -1ит тјсв1;о -ига: 1. 8у1 јес1пако81о2ш вашо81ауп1С1, јег 1111 зе овпоуа зугније па г : СШГ8 овп. сги , сГМ1Ига ; ппбев 08П. пиМ, пибтт. 1гих1таји ве §-еш!т : с&пига, гигЈепига ; сагиб рав, ГивепГб т1а(Нс. сс Из овог правила изводи се, да се свима једнакосложним самоставницима основа свршује на - г, или другим речма, да нема ниједног в јес!пако81о2ПО§' ватов1;аутка ®, који се свршује на консонапт. А зар ра1ег, та1ег, Гга1ег, асетрИег, нису вићв1. раггауИаћа, којима се основа свршује на консонант ? § 29, 2. „И депШпи р1ига1а 1таји -тга тје81о -ига : 8ато81аушс1 в с!уа 8и§1автка ргес! пав1аукот, с1ак1е : иг&1Ига 0(1 игђа §га(1, шоп^ига ос1 топа §ога, раг(тга ос1 рагв сез!, [Гпгпига ос1 Ип1ег сатас, пос1111111 ос1 пох пос, 086111 (11 ос1 08 коз1. 1< Јесу ЛИ у Нп1г1ит, а тако исто у ппћпит и уепкпат в с1и а ви§1а8тка ргес! па81аукот 1< ? Још бих на оба ова правила (§ 29, 1и § 29, 2.) приметио, да и за то нису коректна, што нема оштре разлике међу њима, што једно друго не искључују. Јер н. пр. еп818, (§;еп. еп8-1в), тепвЈз, ћозИв, рјзсјв, 1итз и т. д. зар нису такођер «вато81ауп1С1 в с1уа зи§1автка рге<1 па81аукот С! , те зар не могу имати у ген. плур. -гит и по правилу \ 29, 2. ? Ова два правила гласе у г. писца у II. издању његове лат. словнице сасвим коректно, те их по мом мишљењу није требало мењати, осим што је у правилу 2) испред речи »вато81аушс1 1< требало ставити само реч в пеје<1пако81о2т с< . Ево да наведем та два правнла из II. издања : I 29. ТЈ депШ^и р1ига1а ппаји -јшт тјез1о -ига: 1) 8у1 јес1пако81о2П1 вато81аупЈс1, с1ак!с: пићпип 0(1 пиђеа пиМз оћ1ак ; Гтђпит ос1 гтђег гтђпз кшч; 1ГпЈпит ос! Ип1ег Ип1п8 сатас. 12(12Јта]и ве §ет(;т па -ит : 18