Просветни гласник

142

који се састоји у томе : да у гимн&зијамз- требз. обавезно учити оба жива језика и не доиуштати ученицима да сами бирају језик за изучавање. 3.) Збор је без претреса усвојио нредлог пожаревачког пододбора: да се свестраније и тачније води статистика аојединих гимназија и да се износи у годишњим извештајима, који 6и требало да обухвате целокуини живот дотичне гимназије у минулој години. 4.) Збор је приступио претресу предлога г. Косте Ивковића, професора зајечарске гимназије, о урачунавању година иредавачке службе, тејепосле краће дебате једногласно донео одлуку: »Скуп проФесорски, с обзиром на остале струке у државној служби, као и с обзиром на природу наставничких дужности, сматра као ствар правичности, да се наставницима средњих школа урачунају у указне године службе све године, које су у служби као наставници ировели до стуиања у ирофесорски иоложај, ако су имали иотребне квалификације". 5.) На послетку је збор, поводом мучког убиства српског конзула у Приштини и других неких појава у српским земл>ама отоманске царевине, а на предлог г. Аћима Анђелковића, предавача јагодинске ниже гимназије, донео ову одлуку: »ПоимајуКи иогибао, која озбиљно ирети сриском живљу у владавини отоманске царевине, други збор Професорског Друштва изјављује наду, да Ие иозвани чиниоци и цео народ сриски одлучно стати на браник светиња народних, ири чему ће у наставника средњих школа Краљевине Србије наћи највећу готовост да сваки рад на томе иотиомогну свим својим силама*. Тиме је завршен рад другог редовног годишњег збора НроФесорског Друштва. * ТреИи редовни годишњи збор Професорског Друштва држан је у Београду, у дане: 8, 9. и 10. августа 1891. године. Овај је збор походио само 91 наставник средње школе, дакле 17 наставника мање него на другом збору, а 37 наставника мање, него што их је било на првом збору! Пошто је председник управе ПроФесорског Друштва, г. Ст. Ловчевић, проФесор, отворио збор беседом, збор се конституисао, изабравши себи за председника г. Михаила Марковића, директора И проФесора нишке гимназије; за потпредседника г. Ђоку Анђелковића, директора и проФесора јагодинске ниже гимназије; за секретаре: г. Михаила Илића, професора крагујевачке гимназије, и Петра Ј. Петровића, предавача нишке гимназије. За тим је црочитан извештај управе ПроФесорског Друштва о њеном раду и друштвеном стању у прошлој години. Из овог извештаја види се, да у 31 средњем заводу има 250 чланова, дакле

20 чланова више него у прошлој години. Осим тога из извештаја се лепо види целокупни рад и кретањо ПроФесорског Друштва у прошлој години. После тога прочитан је извештај о стању друштвене благајнице, из кога се види да је прихода било свега 5334*50, а расхода 4472-30 дин., дакле приход је нешто мало већи од прошле године, а расход се скоро удвостручио. Најзад су учињене неке измене у друштвеним правилима. После подне су секције држале своје седнице. Тако: у историјско-филолошкој секцији г. Стева Ловчевнћ, проФесор из Веограда, прочитао је своју расправу; »Оишта историја у нашим гимнааијама" , После дуге дебате по овоче предмету, донесена је оваква одлука : » Секција историјско-филолошка налази, да наставу народне историје у гимназији треба и ироширити и дати јој јачу научну основу, но што је то могућно учинити у разредима ниже гимназије, где се она сада иредаје, те бијој с тога ваљало дати места и у вишој гимназији к . У ириродно-математичкој секцији прочитао је г. Срета Ј. Стојковић, проФесор из Веограда, св-Ју расправу: Ђ Основи теорије одреднице у гимназији^. Секција је поводом ове расправе, а без пкакве дебате, донела ове одлуке : 1. Да ова »теорија о детерминантама" уђе у арограм математичке наставе у гимназијама; 2. Да јој место буде као завршни одељак Алгебре у VII. разреду\ — и 3. Дауирограму обухвати овај обим: а., значај одредница; б., иравила о иомерању редова одредничког склоаа; в , развијање одреднице на иододреднице; г., уирошћавање одредница, и д., иримена одредница на решавање једначина. На истом састанку ове секције, г. Стева Давидовић, проФесор београдске реалке, држао је предавање о Ђ Примени иројективног сродства®. Секција је одлучила: да и иримена иројективног сродства уђеу ирограм за реални гимназијски одељак. Други састанак овога збора држан је 9. августа пре подне, на којем су извршени ови послови: 1. Г. Живан Шивановић, проФесор треће београдске гимназије, прочитао је своју расправу: »О васаитању у средњим школама". После кратке дебате о овој важној теми, донесепа је ова одлука: „Збор ирофесора средњих школа, ценеСм иотребу, да се на васиитање у нашим средњим школама мора обратити што већа иажња, сматра да је ио ту васиитну задаћу од важности : да се на Великој Школи—која даје наставнике нашим средњим школама — установи стална катедра за иедагогију". 2.) Г. Мита Живковић, проФесор I. београдске гимназије, прочитао је своју расправу »О исииту зрелости«-. Збор је после дуже дебате донео