Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

менталву Физику, свеска ирва: општи увод и Механика. Написао Ђорђе П. Рокнић," да Је, као један од реФерената, које је Главни Просветни Савет изабрао, прегледам и оценим. Готов са поверепим ми задатком, част ми је подоети Вам о томе мој извештај. Писац је најпре обележио ужи задатак физике, па је за тим поделио у пет главиих делова: Механику, Акустику, Тоилоту, Електрину са Магнетизмом и Оитику. Испред главннх делова стављен је оашти увод са два одељка: А) геометријски, у коме се говори о простору, времену, мировању и кретању, — и В.) физички, у коме се говори о маси, сили и одржавању енергије. У првом уводном одељку излаже се доста опширно историјски постанак метра, као јединице дужине, наводећи и његове делове и множине; а то се исто чини и са јединпцама за површиву и занремину. За овим се каже шта је јединица времена, па се прелази на појаве мировања и кретања тела. При одредби брзпне и убрзања код променљивих кретања послужио се писац граФнјском методом, која се оспива на Геометрији, те је на тај начин врло просто и јасно показао какав је њихов геометријски значај. У другом уводном одељку говори се на првом месту о маси. Изгледа, да писац не прави викакве разлике између материје и масе. Међу тим, и ако је по суштини и нема, опет се обично под масом разуме одређена количина материје, која нзвесном телу припада, те је, према томе, разлика пзмеђу појма о маси п материји, иста онака каква је између појма о запремини и простору. Иза огога долазе општа својства тела, са кратким излагањем атомске теорпје, При говору о сили утврђује се као динамичка јединица она сила, која јединици масе (граму), у једпој секунди даје убрзање од једног сантиметра; то је дина. Мало ниже, где се говорп о раду силе, утврђује се и јединица рада, као рад једпе дине на путу од једног сантиметра; то је ерг. Ну писац наводи и димензије обеју ових јединица, и ако претходно о томе није нигде штогод рекао. Мислим, да ће ово тешко разумети онај, који о томе није иначе обавештен. На завршетку овога одељка врло је јасно показана разлика измеђ произведена и утрошена рада, као и то, да је утрошени рад раван количини ниже произведене живе силе, и обратпо. Прелазећи облике енергије и њихове преображаје, доказује се: да је сума актуелне и потенцијалне ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИВ 1893.

81 енергије стална, па се из тога изводи принцип о одржавању енергије. Механички део подељен је на 10 глава. У главп 1-вој изнесени су закони слагања и разлагања сила. За овим се говори о моментима сила и њпховом слагању, при чему је казано шта се разуме под спрегом сила. У глави 2-гој изложени су законп дејствовања теже и опште гравитације. За тим је казано шта је тежина, а шта тижиште тела, како се ово налази и какве су му особине. Из Њутенова закона о гравитационој свлн, израчуната је п бројна вредност гравитационе константе. У глави 3-ћој, по што је најпре казано шта је манпша, изложенн су закони равнотеже код полуге, ненокретна и покретна колотура, чекрка, стрме равнине, клина и завртња. У глави 4-тој говори се само о ваги и мерењу са њоме. Поред описа ваге, изложени су и услови њеве тачности и осетљивостн. У глави 5-тој изложени су закони разноврсних киетања тела под утицајем теже, као што су : слободно падање, падање по стрмој равнини и код Атвудове машине, клаћење и кретање бачених тела. У глави б-тој посматра се централно кретање. По што је најпре ноказано како ова кретања постају, прелази се на кружно кретање као особени случај. Одређена је вредност средобежне сиде рачуном, и показано је како се то и огледом може потврдити. За овим се прелазм на познате Кеплерове законе н њихове примене на наш сунчавн снстем. На завршетку казано је шта је слободна осовина, објашњавајући то примером што га даје ротациона осовина наше земље, и резултатима огледа, који се добивају са Боненберговим и Феселовим апаратом. У глави 7-мој изложена је механика чврстих тела. Најпре се каже шта је молекул и шта се разуме под молекудним силама, па се прелази на еластпчност чврстих тела, испитујући њихово понашање при истезању, сабпјању и увијању. За овим се посматра судар између неедастичних и еластичних допата, и, одређујући му посљедице, скреће се пажња на кодичине живе сиде пре и после судара. У глави 8-мој изложени су законн равнотеже течних тела, као што су: закон о нростирању притиска; хидростатички притисак на хоризонталво дно и бокове суда; закон о спојеним судовима; Архимедов закон и његове примене. Глава 9-та. Ова је цела глава посвећена одредбама специфичне тежине тела са разним спра11