Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

189

чисто ерпски, а да се под заградом помене како треба Француски превести. Не одобравам ни то, што се код примера за аревођење са Францускога на српски даје, под заградом, потпун превод, а код примера за превођење са српскога на Француски наводе многе речи. Истина то даје књизи много већи волумен, али није ни мало практично, јер не пружа ученицима прилику да се сами вежбају, а то баш и јесте циљ који има да се постигне прнмерима. Даље се може замерити, што код неправилних глагола нема примера за превођење са српскога на Француски, а они су ту толико исто потребни као и код правилних глагола, као и на свпма другим местима. Ја не знам ни један уџбеник за туђи језик, у коме би примери за превођење са матерњег језика на туђи били изостављени једино код неправилнвх глагола; а не видим ни разлога због којих је то у овој књизи могло бити учињено. С друге стране, писац наводи на неким местима примере, и ако су они ту са свим излишни или неупотребљиви. Такав је случај са примерима за §. 210, бр. 3., где се казује колико има начина глаголских и који су, па се одмах, за сваки начин посебице, наводи повелики број иримера. Пошто мењање глагола у разним временима тих начина долази тек доцније, ти примери су са свим излишни и неупотребљиви на томе месту, и сваки наставник, који би се служио овом књигом, морао би прећи преко њих, као да их и нема. Нашто прпмери, у којима долазе еви облици индикатива, кондисионела и сибжонктива, када ученици још не познају те облике? Исто је тако без разлога, што писац, код разликовања врста именица, наводи преко 50 примера за особне именице. Толико примера није потребно ни снда, када се, при учењу граматике матерњега језика, даје ученицпма први појам о особним именицама. Никаквога разлога нема што писац даје исцрпан речник свију речн на еиг—еизе, и 1еиг—Мсе и придева који завршни слог а1 претварају у множиии у аих. Када се већ каже правпло, да, на пример, придеви на а1 претварају тај слог у множпни у аих, онда је довољно навести пет-шест најобичних таквпх придева, као што се то обично и чини, а само изузетке, придеве на а1, који у множинн добивају 8, исцрпно побројати. Ниједан наставнпк неће, извесно, нагонити ученике, да уче на памет речник речп на еиг — еизе п 1еиг — Шсе, и нашто онда наводити преко хиљаду тих речи, међу којима има и таквих које су веома ретке или се

никако више и не употребљавају ? Једини разлог за то био би, да књига испадне што гломазнпја. Али, и теорискоме делу ове Фравцуске граматике има се много што шта замеритп. Тако: 1. У одељку о изговоргЈ , који да узгред рекнем нпје довољно прегледно изложен, има и погрешака и непотпуности, као што су: а) 10 = тс, а у ствари и се изговара као дз, када се изговори као један глас. б) код сложеног самогласника аг врло је корпсна н потребна напомена, да се он изговара као ај, када иза њега дође удвојено I, или када се иалази у завршном слогу, коме је на крају 1; а те напомене нема; в) умекшано I изговара се као ј, а не као љ. г) погрешно је рећи. да се. ћ (азри-ее) изговара „од прилике као српско х," јер се оно у ствари никада не изговара, а сва је разлика између ћ азркее и ћ тиеМе у томе, што се пред првим члан не апострофује, а пред другим се апостроФује; д) код носних гласова није поменуто, да се еп не изговара као ап, већ као еп у речима на ееп и уеп; за тим, да ат није носни глас, када цза њега стоји п; а нпсу поменутп ни изузеци на етт п епп (еттепег. еппиуег). ђ) код писмена сј ^ие) каже се, када се ци изговара као ку, а не помиње се, како се оно изговара по правилу. е) није пстина, да се код свију особних вменпца на ег, изговара сугласник г, примери: Вегап§ег, ћог1о$ег, ^е§ег итд. ж) у §. 55. се каже: „Т1 се изговара као наше си у адјектива на Иа1 и Ие1 (а Шнге и Глеих ?) и у именица на а(ле (а еИе?) п Иоп; даље у речима: 1'асе1ле. ргорћеИе, шнпШе итд. Ово „даље" није потребно; боље је рећи именице на !ле, па бп тиме биле обухваћене и све речи, које се наводе под тим „даље", осим изузетака, које треба изреком навести. з) у §. 60. каже се, да ако иза ех дође с. онда се тај слог изговара као ек. Међу тим, то вредп само опда, када пза с стоје е или г ; у противном случају, изговара се као еЈсс, нпр. у: ехс1иге. ехсизег, ехсоттипјег птд. 2. Одељку о глаголима има се замерпти: а) што нема општег прегледа о образовању времена; б) што се код појединих група неправилнпх глагола ка:;ује само у чему су онп неправилни, а пе наводе се, као што се то обично чини, главни облици њихови. Из пскуства знам, да ученицл много брже науче неправилне глаголе, када имају