Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖ11Ћ

800 Изложба школских књига. Још ми је остало неколико речи да ироговорцм о изложби свију школских уџбеника за средње шноле, коју је приредила управа ПроФесорског Друштва, према пропису тачке ж., чл. 31. друштвених правила. Изложено је било свега 550 разних примерака књига и 9 рукописа, Све су ове књиге биле узете на послугу од управе државне штампарије, пеких средњих школа и приватних лица. Нека су од ових последњих поклонила књижници ПроФесорског Друштва оне књиге, које су дали да се изложе. Књиге су, по групама, биле овако заступљене на изложби: 1. Сриски језик. — 2. Јестаственица (Антропологија, Ботаника, Геологија, Зоологија и Мпнералогија); — 3. Математика јАлгебра, Геометрија и Рачуница); — 4. Немачки језик; — 5. Латински језик; — 6. Земљоиис и Космографија. — 7. Физик а; — 8. Француски језик; — 9. Историја оишта; 10. Педагогија; — 11. Историја сриска; — 12. Хемиј а и Технологија; — 13. Наука хришћанска п Богословље; — 14. Цртање; — 15. Грчки језик; 16. Руски језик; — 17. Красноиис и 18. Гимнастика. Корист од овакпх изложаба иеоснорна је. На овако иезиатној пзложбицп колпко је само било посетилаца, што су се изненадили мпогим уџбеннцима за средње школе, јер нису знали ни да иостоје. Овакве изложбе требало би да буду што чешће и што разноврсније, а не да се заустави само на овоме, као што је Учитељско Удружеље само једне године приредило изложбу учила за основну школу, па више никако !... * На послетку, дужан сам напоменути, да сам се у овоме послу служио највише »Наставником«, нарочито за изпошење рада н одлука првог, другог и трећег проФесорског збора. Осим тога за многе ствари добио сам личног објашњења од некпх чланова управе ПроФесорског Друштва и од уредника »Наставника", на чему сам им веома захвалан. 20. сеитембра 1892. год. Београд. Ј. Д. Ј-

Университети. У последње време у велико се тврдило, да Италија има сувише университета и да се у интересу уштеде мора впше њих укинути Чланак д-р Рихарда Кукула „ Светска статистика университета", штампан у часопису «Акас1егт8сће Та^езГга^еп", даје нам могућности да дубље прозремо у сам основ овога захтева. Ова статистика односи се на зимњи семестар 1890[91. год. и то

једипо на упис&не слушаоце. Из ове статистике вадимо ово извешће о Италији, а уједно истичемо за упоређење и остале земље, нарочито Иемачку. Италија има највише упиверситета од свих драсава, и то 21 ^ док ме!;у ти.м Немачка, многољуднија за читавих 20 мил. становника, има само 20 уннверс. (Ван немачке царевине има још 7 универс., на којима се предаје на немачком језику. Ти су унпверситети: у Бечу, Прагу, Грацу, Инсбурку, Чрновици, Базелу и Цириху). У Италији беше речепог семестра 17.558 ђака, а у Немачкој 29.565. У Италији предаваше на университетима 1.522 про. Фссора, а у Немачкој 2.406. Размер између наставнпка и слушалаца у Игалији јест 1:115, у Немачкој пак 1: 12"3. Размер између ђака и целокупног становништва у Италији јест 1:1705, у Немачкој 1:1584. Ово не би биле тако велике различности. Иу много више пада у очи, што у Немачкој просечно посећује један универсптет 1478 ђака, а у Италији само 836. Ово је најмањи број у свима земљама, изузев Холандију и Швајцарску, где векина ј ниверситета и нема свих Факултета. У ио неким оча је разлика још драстичнија. Најмањи немачки универс., у Ростоку, пма 3 71 ђака, за њим долази Кил са 489 ђака, Гисен са 549, Јена са 675, Кепигсберг са 682 итд. Немачка има само девет университета којп имају мање од 1000 слушалаца ; Италија пак има таквнх 12 унпверс. А од ових 10. имају мање и од 400 редов. слушалаца: Модена 319, Месина 310, Ферара 191, Сијена 183, Перуђија 178, Каљари 157, Ласари 132, Мацерата 115, Камерипо 96, и Урбино 93, Осам универс., — дакле више него трећпна — имају у опште мање од 200 ред, слушалаца. Природно је, да овде није ни размер између слушалаца и наставника онакав, какав би требало да буде. Међу немачким университетима иајвише наставшша има килски университет, на име, 89 настав., тако да на пег ђака долази по један наставник. У Кенигсбергу и Јени на 7 ред. слушалаца по један наставник; у Гетингену на 8, у Штрасбургу и Ростоку но 9, у Хајделбефгу, Марбургу, Гисену и Бреславп по 10 итд. Највећп је размер на минхенском и вирцбуршком универс., и то 22:1, за тим долази Ерланген (19:1), Лајпциг (18:1), Тибинген (17:1), Берлин (16:1) итд. Тако великих циФара Игалија у опште нема. Највећу има Турин (16), за тим Ђенова и Павија (13), Палермо и Напуљ (11), Падова и Рим (10), Ферара (9), Пиза (7), Перуђија (6), Урбино (5); најпосле у Месини, Каљарима, Модени, Ласарима и Сијени долазе само 4 ред. слушаоца на једног настав., а у Камерину чак три слушаоца имају по једног настав. По томе је очевидно да ће реформа италијанских универси-