Просветни гласник

212

Главном Просветном Савету Пре пзвесног времена, предао ми је Главни Просветнп Снвет па оцепу дело: „Физика за впше разреде средњих школа, наппсао Др. А. Хандл, нроФесор Фпзике на свеучплидпшту у Черповицп, с пишчевом дозволом превели: Ђорђе П. РокниК, проФ. III. београдске гнмн., н Ђури ШилијашсвиК, директор III, београд. гпмн. Са 208 у тексту штампаних дрвореза". На самом уласку у предмет, преводпоцп су сматралн за дужност, да у средговору свом изпесу једну врсту исповести о томе, како онп схватају задатак, који је физнци намењен у средњпм школама. Мислим, да је врло важно познатп најпре суд преводилаца о том питању, јер ће нам опи врло много помоћи, да донесемо правнлан суд како о избору дела које су превелп, тако и о самој изради његоној. Одмах у почетку преводпоци веле: „Не трагки се дакле велика количина градива, нпти излагање застарелих назора, пего се захтева поглавито вежбање учепика у тачном посматрању и оштром суђењу о узроцима природних појава". Потпуно се слажем са таким схватањем преводилаца. Запста се од Физпке у средњпм школама захтев.1 иоглавито вежбање ученика у тачном иосматрању, па за тим, пошто је носматрање пзвршено, и у оштром суђењу о узроцима иосмотрсних ириродних,појава. Питање је сад: како се могу вежбати ученпцп у тачном посматрању? По себп се разуме: било у непосредном посматрању појава где је то могућно, било у имитацији тнх прпродних појава, т. ј. у експернментовању. Преводноцп дакле, захтевајући „вежбање ученнка у тачном иосматрању", тим самим признају ирвенство експерпменталном методу у физпци за средње школе. Споменуо сам да се слажем с таквим назорима; али не разумем зашто преводпоци два реда ниже кажу: да „због тога" (наравио радп вежбања ученика у тачном посматрању), „треба у пајвпшпм разреднма да преоблађује теорпјскп — дедуктнвнп — метод, а експерпментом се само у толнко служимо, да потврдимо пли да оверимо добинени закон". — Мало час је експериментални метод био пстакнут на нрво место, сад се опет тражи да преоблађује теорпјски метод. То је очевидна коитрадикција. Одобравајућн први захтев преводилаца, протпван сам овом другом. Јер у средњој пастави Фпзике, нарочпто код првог"ступња, метод треба да је скроз експерименталан. У другом стуињу предавања, може се овде опде употребити теоријски метод упоредо с основпма рачунским, али

тпп уџбенпка треба да остапе експерименталан. Тек бп за највишу наставу могао преоблађиватп теоријскп метод пзлагања. Па како преводпоцп нрпзнају да су уевојили уџбепнк д-ра Хандла „што п он у впшпм разредпма даје првенство теорнјском методу", мислнм да због горњпх разлога нзбор није био срећан. „Што се тиче слпка, веле иреводпоци такође у свом нредговору, наше је мпшљење да схеме и дијаграми впше задовољавају захтеве, који се од оваког уџбенпка траже, него слпке разнпх апарата, који су често друкчије конструисани пего што је насликапо". Овако мишљење преводплацаможе бити осповапо и неосновано према прплпкама, Оноје основано за оне ирнлпке где слушаоцп могу да впде саме апарате у добро снабдевеним кабппетима и нарочито кад су иредавања праћена експериментима. У том, и само у том случају потпуне слпке апарата у уџбенику нису потребне, јер слушаоцп те аиарате виде у природн а дијаграмп им објатнњују састав њихов. Алн ако то вредн за оне стране школе, за које је др. Хапдл ппсао своју Физпку, никако не може вредптп п за наше гимназије, за које знамо сви, да иема ни једне, у којој бн физпчкп кабпнет био комплетоваи свпма онпм справама, о којима сеууџбеппку говори. Према стању нашпх физпчких кабинета у гпмназијама, држпм да се потпуне слнке из уџбепика не могу избацити, пего их шта више ваља задржати, да би Цци бар па слпцп впдели како извесии апарати нзгледају, кад пх у природп не могу видити. Дпјаграме нак и схеме цртаће на таблп сами проФесорн, објашњујући радњу нзвесних апарата, а где бп дијаграмп били сувнше сложенп за цртање, онп се могу п поред потпунпх слика апарата унетп у уџбеннк. Преводиоци наводе незгоду како су апарати „често друкчије конструисани него шго је насликано'. Ако је то каква незгода, онда је она у опште незнатна, пошто великих варијација у конструкцијп пзвеснпх апарата не може бити, да пх ђацп не би могли распознати. Алп је много већа н сзбнљнија незгода за ђаке, који знају за извесне апарате само из дијаграма, кад такав апарат впде конструпсан, па га не могу распозпатп, јер га никад ни насликана нису видели. Према томе, ако уиотреба схема п дијаграма (у место нотпуних слика) може бити добра страна Хандловог уџбеника за стране школе, то не може никако вредпти и за наше, па зато држим да ни у том погледу ш*,бор Хандлове Фнзике није био срећан.