Просветни гласник

214

пнсаца. То је, ако се сием пзразитп, као неко кокетирање са „вишом математиком". Не хотећи себн дати труда, па извесне законе идп појаве објаснити бидо нижим рачупом, којпм п ученицп владају, бидо каквпм другим, рецимо експерименталним путем, извесни пнсци, међу које сиада и Хандл, час по час па тек изађу са каквпм готовим законом, за којп просто кажу како се до њега може доћи само вишом математиком. Ако запста нма таквих закона онда пх не треба нп износити неспремним ученицима, јер ваља да с тим треба бнтп иа чисто, да се у фпзици не смеју даватп готовп закони иа да се уче на памет. Ево један између осталих прпмера за то: На стр. 209 (превода) стоји: „Електромагиетске појаве можемо пзвестп пз овога основнога закона: Ако је X дулшна активнога елемента струје, V његово одстојање од магнетнога пола, сI угао између X и V, а ^ јачина магнетизма, I јачина струје, онда је активна сила, ЈР= «р, X згп (1: 'о' 1 . Из посматрања могли бисмо овај закон само вишом математиком извести". И ја питам сада, да лп је ученнк свестан тога закона, кад гаје, рецпмо, тим путем паучпо на памет, и да ли не би бпло боље да ннје ни изнесен пред ученике, за које се зна да нису спремнп вишом математпкомР Има у Хандловом уџбенику и извеспих неверно представљених нодатака. Примера ради навешћу ово: „Као практична јединица отпора узима се данас у опште живина јединица (Сименсова јединица 8 Е, или <3 Е), па име отпор што га изводи стуб живе при 0° од 1 Ш дужине п попречног пресека од 1тт' 2 . као рачунска јединпца аналогно као Атреге и УоН, узима се Оћт" ; (стр. 118). Међу тим у ствари то не стојп. Сименсова јединица за отнор, као ијединица бритаиске асоцијације, или још и километарска јединица све су то старе и ироизвољне јединице за мерење електричног отпора, од прилпке онако исто, као што је хват или риФ произвољна јединица за дужину. Сименсова једиипца јесте због тога п ирактична јединица, али само за Немачку п оне који с Немцима заједно пеће да усвоје паучну нрактичну јединицу за отпор из система С. 6. 8. п коју је јединицу међународна конФеренција 3. маја 1884 године огласила као законнту практичну једпницу а то је ом. Према томе, ом није само рачунска јединнца, као што тврди Хандл, гнего је и практична јединица отпора за све оне који се служе једпнпцама С. 0. 8.

То псто вреди и за опо тврђење Хандлово, где се ка?ке, да се као нрактпчна једпница за електромоторску силу узпма обпчно удешен Данијелов чланак а за рачунску јединицу те силе узима се УоИ. На стр. 270 (превода) стоји: „Даље се јавља слика свакога предмета у равном огледалу нсправљена п у истој величнни као п предмет, само је привидно замењена лева страна десном (десна рука испред огледала впдн се у огледалу као лева)". — Да се не јавља слика „свакога предмета у равном огледалу исправљена" ваља помнслнтп само на наше огледање у хоризонталном огледалу, (огледање у води). На стр. 330: „Тамне пеге на месецу су сенке што их месечни бреговн бацају". — Тамне пеге, ако се то тнче оних пега, које се и голим оком впде на месецу п које су иознате под нменпма разнпх мора у астрономпјп, нису сенке месечевнх брегова. С друге стране, сенке месечевих брегова, не впде се голим оком. Ето какав је Хандлов уџбеник посматран као оригинал. Да видимо какав је он у српском преводу. На впше места су преводноцп преводилп доста слободно, што је у осталом корпсније, нарочнто кад се преводи с немачког. Али у таком случају ваља добро познаватн ствар која се преводп па својим речима и слободнпм стилом изнети мисао ппшчеву. Изгледа да преводиоцпма нпје у том погледу свуда задатак испао за руком. Ево неколиких примера за то: „Кретање утврђених тела. Постуино и обртно кретапе. Ако две пли више тачака стоје у размацима којп се не мењају, онда се налазп утврђено тело у поступном или обртпом кретању". (стр. 45). Узгред да напоменем да Је немогућно говорптн о „иостуаном " (прогресивном) кретању једног утврђеног тела. Свакако преводноци не бн упали у таку грубу погрешку да су се више придржавали орпђинала, јер тамо стојп: 81агге 8уз1ете. Гог(зсЈггеИепЛе ипс1 АгеЂеппе Ђемедипд. 2№в1 ос1ег тећгеге Риик1е Ћ 'е1сће т ипуегапДегНсћеп Аћ81апс1еп уоп етажЈег з4ећеп, МШеп ет зГаггез 8уз(ет. У ирвп мах пзгледало би као да је то сдучајна погрешка, међу тнм преводиоци сисгематнчно говоре о ирогресивном кретању утврђених тела и не пада пм у очи протнвречност која из превода излази. На стр. 56 стоји опет: „Ресултанта двеју сила које делују на утврђено тсло". У орпгпналу пак: ВезиШгепсЈе ггоегег аи{ егп (гегез з(агге8 8ув(ет т г1с епс1 ег Кг ај'( е.