Просветни гласник

215

Исто тако на стр. 68: „Нека је неко утврђено тело у постугшом кретању . ■ у ориђиналу : Еш в^аггез буа^ет ке1 111 1ог1зсћге11еп(1ег Ве\уе§ип§... ? На стр. 79 : „Код течних теда можемо до душе, без пелнка напора, делпће померити. али их не можемо пити збднжити нпти удаљпти а да их не раставимо". - Орнђинал: „В1е ИизвЈ^кеКеп §ез(:.а1,1еп оћпе ћес!еи1епс1е Апз1;гепдшд луоћ1 е1пе Уегзс1иећип§, аћег \уес1ег е1пе Аппаћегии§ посћ ЕгИГешип§ (1ег ТћеПсћеп". — Не знам зашто је бпдо потребно додаватп у преводу оно а да их не раставимо, па и онда „кад их зближујемо". На стр. 84: „Разликујемо аисолутну чврстоКу пли отпор против предамања, отпорну чврстоћу пди отпор против дробљева идп стискивања, торзпјону чврстоћу иди отпор нротав торзпје". Орпђпнад: Мап ип1егзсћен1е1: абзоШе ЕезИдкеП, с1еп \\ г н1егз1ап<1 де§'еп с1аз 2егге18зеп, геШгие 1'езИдкеП, 8е§еп с1аз 2егћгесћеп, гпскшГгкепЛе ЕезИ§кеИ, §е§еп Лаз 2ег<1гискеп, ипс1 Тогзгопз[езНд1:е?1 дедеп <1аз АћЈгећеп. — Као што се впдп, иреводиоци не нраве разлнку нзмеђу чврстоће протпв „кпдања" п „предамаља" и ако се те две врсте чврстоће изазнвају са свнм раздичпшм дејсгвовањем спла. „ Утицај тоилоте и облика тела. Свп појави кохезнје не завпсе једнно од утицаја времепа, шго смо га пре споменули, него иа њих делују и нромене 'гоидоте а зависе осим тога н од обдпка теда". (стр. 81) у ориђнпалу: ЕгпјЈизв (1ег ТУагте ип<1 ВеагЂеЦипд. Ве1 а11еп СоћазЈопзтегћаИшз^еп 131 П1сћ1 пиг с1ег зсћоп 1'гићег егтеаћп^е ЕшПизз с1ег ТјчИ , зопс1егп аисћ с1ег Е1пИизз уогћег§е§аи§епег тесћаиЈзсћег Већапс11ип§ ос1ег \\ г агтеуегаис1егип§еп тазз§,ећепс1. Дакде механичку обраду (ковање, ваљање, п т. д.), која врдо јако учиче на кохезпју извесних тела, иреводпоци преводе са „обликом тела", Говорећи о ваздушној допти преводиоцп кажу: „даље пењање (лопте) бива кад се терет избацује, још шше пење се пуштањем гаса (стр- 131). Пуштањем гаса до душе се донта пење, адн на ниже. На стр. 233. говори се о једначннн за поступнн талас на се каже. „Ако је, дакле, 2 п I х \ 3 = а соз — | г Ј едоигацпЈа нокренуте тачке у времену 1, онда је едонгација друге тачке, која је у размаку х од нрве тачке:

Прва једначина не представља елонгацију покренуте тачке него једначнна: з = а соз 2 л —' т Друга би једначина бида добра да није у њој изостављена амплитуда. Говорећп о прплагођивању ока на стр. 303 каже се: Нормално, здраво око разбира јаспо предмете у најразлпчиијем одстојању (од једпо 25 см. до бесконачности); оно се прилагођује свакој удаљеностп, јер за блпже предмете усдед притиска који додазп од стакластог теда, сочиво се све више нспупчује, да му буде жижна даљпна мања". У ориђинаду стоји: „ез ассото&геН з1сћ с1еп ЕпШгпип§еп с!егзе1ћеп, 1пс1ет ћеап Каћезећеп сНе Кгуз^аШпзе с1игсћ ешеп тот СШагкогрег ћег аи8§еић4еп 1)гиск зШгкег §еиго1ћ1; тгс1. . — Као што се види , нрпликом акомодацпје пе притпскује на сочиво стакласто тело (СИазкбгрег) као што се наводи у иреводу, него реснатп венац (СШагкбгрег) који по ободу обухвата сочиво. И т. д. Није ми намера да побројим сва погрешно преведена места којнма уџбеник, о коме је говор, обидује, него да само са некодико нримера покажем какве су природе ге погрешке. Нећу се задржаватп на нетачне преводе секундарнога зпачаја, као на пример на превођење немачких речп „зенкгесМ" са „вертикадно" (у место управно нлн периепдикуларно, јер преводпоцн кажу: „вертикадно на раван цртања", вертикадпо на дпрку" и т. д.); на превођење речп „Ки«еШасће" са „кружном површпном" (место доп■гастом површином"); на превођење речп: „Јос1зПћег" са „бромовим сребром"; на тврђење да се сунчева парадакса може само непосредно одреднтп, што у ствари не постоји, и т. д. Исто се тако нећу обзирати ни па недосдедности у изразима као што су на пример онп, где пре^одноци не араве раздику између „топљења" (топдотом) н „растварања" (у течностима) него п једно и друго на впше места назпвају „тоиљењем" ; преводиоци систематичкн избегавају реч „тон" и замењују је „гдасом", па се онда заборављају и служе пскључиво тоиом п ако нретходно нису нигде казадн шта је „тон"; они назпваху свнраде „звучшш цевима" а уснене или дабпјадне свираде „цевп с устима" па онда заборављају на „уста" и говоре свуда о „усницп" и т. д. Ади држим да мп све те п такве иогрешке и нетачностп дају ирава да закључпм, да сриски иревод Ханддовог уџбеннка у опште ннје добар. На завршетку свога иредговора преводиоцп су се оградиди за несавршен нревод тиме што су 28*