Просветни гласник

216

се журили да дело буде готово још за оку шкодску 1892 — 93 годиеу, „јер је велика иезгода, веде преводиодч, што ученици у разредима морају да пишу предавања". — И ако се зпа да се прп журном раду могу поткрастп многе погрешке које би ппаче биле примећене, ипак мислим да се све непотпуности у преводу не могу протумачпти само тиме. У првом делу овога реФерата извео сам закључак, да Хаидлов уџбеник „Физике" није такав да би се могао препоручити као уџбеник за наше средње школе, у другом пак делу видели смо, да тај уџбеник, такав какав је, нпје преведен па српскп онако, како би требало. Према томе не могу препоручити српски превод Хандлове Фпзике да се употреби као сталан уџбеник за наше средње школе. Али пошто нреводподи тврде, да ученици у средњим шкодама морају да нишу предавања, то држим, да је тај уџбеник и такав какав је, бољн него никакав, па за то иредаажем Главном Просветном Савету, да ово издање Хандлове Физике у преводу г. г. Милпјашевића и Рокнића прими као привремену школску књигу, док се нарочити уџбенпк Физике за више разреде наш^х средњпх школа не изради. На завршетку сматрам за дужност да напоменем, да бп Главни Просветни Савет могао предузети потребне мере, да се дође до деФинитивннх уџбеника Фнзике, како за ниже тако и за више разреде надшх средњих школа, 1. декембра 1892. год. у Београду. Ђ. М. Станојевић, ироФесор. П. П. По завршеном реФерату, добио сам 6 декембра од г. Милијашевића дисмо у ком мн накнадно шаље исправке извеснвх погрешака, напомињући да је те исправке послао и Просветном Савету. Кад Главни Цросветни Савет упореди наведене погрешке г. Милијашевића са онима које сам ја већ навео, видеће, да те погрешке — сем једне —■ нису споменуте у мом реФерату, јер сам се већ оградио: да све иогрешке нисам ни мислпо наводити. Узгред ћу само да иапоменем да и поред наведених цогрешака од моје стране, као и осем ових које преводиоци сами накнадно шаљу, остаје ипак прпдичан број погрешака, које ни при овој накнадној ревизији свога иревода, преводиоци нису приметиди. Што се тпче оне погрешке о кретању утврђених теда, напоменуо сам већ у реФерату, да то

пије случајна погрешка, пего спстематска, јер сам ја већ још две такве иогрешке навео, за које преводпоци не знају, јер их не спомињу у својим псправкама. С друге страие, поуздано знам, да преводпоци нсправљају ту иогрешку, тек иошто су за њу дознали и'ј разговора, који сам ја имао о томе са извесном личношћу. 8. декембра 1892. год. у Београду. Ђ. М. Станојевић, ироФесор. За овим је прочитан и други реФерат о овоме делу од г. ЈоспФа Ковачевића, проФесора беогр. реалке, којп гдаеи: Главном Просветном Савету. Прочитао сам „Физику за шше разреде средњих школа" написао Др. А. Хандл, коју су превели г. г, Ђура Мплпјашевић, директорШ. беогр. гимн., и Ђорђе Рокннћ, проФесор, и коју ми је Главнп Просв. Савет упутпо на оцену ппсмом од 10. декембра ов. г. СБр. 136. Част ми је исказати моје мчшљење о тој књизи. /еИвсћгИХ Шг Леп рћувЈкаНзсћеп иш1 сћенпвсћеп ТЈп(;егпсМ од 188:4 г. доноси у другој свесцн стр. 99. сдедећи члапак о овој физици : „Мора се признатп да је у тој књнзи цеда грађа веома јасно сређена. Докле се данас у књигама мпоштво апарата оиисује у овој књизи тога нема, што је врло добро, јер од многих апарата, којнма се у школама чпне опити, ретко се дешава да дотична школа има оне исте апарате, који се у књизи наводе и оиисују. Највећа је пажња у овој физици обраћена на прегдедно и логично издагање научне грађе. Нарочито пак доноси ово дело битне поправке у механичком делу и т. д. Најпосде каже се у томе реФерату да је том књигом много ломожено методицп Физикадне наставе". Поред оваког извештаја и ја немам шта да кажем о распореду научног граднва већ једпно да обратим преводиоцима пажњу на понеке омање грешке у преводу. Тако на стр. 9. т. 10. где се говори о координатама стоји ири дну: „а оне три ведичине, које су потребне а п довољне за одредбу подожаја тачке према систему, зову се координатне тачке". Треба да стоји координате тачке. На стр, 24. т. 26. пише: „Делује ли сида р, која има масу ш и брзину у противно телу и т. д". То је погрешно, ношто сила не може имати масу и брзину, већ тело може имати своју масу и брзнну. Ово у оригиналу гдаси: „\?епи ешет Кбгрег па(; (1ег Ма&зе ш ипс! (1ег 6езсћшп(П§ке11; у еше Кга1'1 р епЦ$е§еитгк1" и т. д., а то значп: Ако