Просветни гласник

34*

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

263

иеудесна за школску потребу, н употребљава се само у четири пруске гкмназије. 1 ) У осталом ни правила аа граматички род речи 3. деклинације, израђена ио старом методу, по којем сс род речима одређује свршетком номинатива, не заузимају еише страпа него правпла о роду, као што их је г. нисац израдио с обзиром на основу и на свршетке номинатива. У другом издању лат. словнице г. писца изпосе додуше правила за род речп 3. дек.шнације, израђена по досадањем методу, 6 страна, али су се могла сместити и на онолико страна, колико сад та нравила заузимају у III. издању. Зарад потврде овог мог тврђења довољно је да се позовем на ове дво латинске граматике, на 8сћешс11ег-ову и ЗсћтШ-ову. И у једној и у другој пзрађена су правила о роду речн 3. деклинације ио свршетку номинатива сингулара, и наведене су поједине речи заједно са адјективима. 8сћетс11ег-ова трп иараграФа [Ц 22, 23, 24), 2 ) а тако исто ВсћтШових шест 38 — 43 тс1.), 3 ) у које су смештена правила о граматичком роду речи 3. дек.пшацпје, а ио старом методу, износе по две стране. Од ових правила: која су практичнија и схватљивија ? По којима ће почетнпк у језику латинсиом брже и поузданије одредити род којој речп 3. деклинације, да ли по правилима Павчевим или Шмитовим, Шулцовим, Елент-Сајфертовим, птд. ? Ја мислим, да ћу погодити одговор велике већине стручних колега, ако речем, да су лакша и подеснија правила но свршетку номинатива. Јер кад сва правила, израђепа по методу старијег датума, не би била подеспија и практичнија, зар би их прерадиоци Елент-Сајфертове граматике задржали и у последшем (35) издању ? И зар бп ова граматика непрестано царовала међу осталим граматикама латинским у Немачкој ? Шта више та правила задржалп су готово сви и они писци лат. граматике, који су ипаче прихватили основинску теорију, као нпр. Бг. Аид. 8сћет(11ег, Бг. Саг1 81едтапп, Бг. Сивкау 1^апс1дгаГ и други. Што нх Је и овај поеледњи задржао, „то је", каже његов оценитељ Ј. СоШп§' »само доказом његовог здравог педагошког суда" (с1аз ће\уе1з1 пиг веп! ^еаип(1ек разЈад-одЈвсЛша ПгЧћеПј. 4 ) М Сеп1га11)1аи Јиг сће ^ееатпие 1Јп(;егг1сћ1;8-Уеглуа11ип§ 111 Ргеиззеп, Јип1-НеЛ, ВегНп 1890, 8. 372. а ) Ба1. 8ећи1кгаттаИк уоп Бг. Аикивк ВсћешсИег. 1889, р. 15. 3 ) Ба<;. 8сћи1$ггатшаШ< уоп Каг1 ЗсћппсИ, 7. уегћек8ег1е и. уегкиггке АиДа&е, 1889, р. 11. 4 ) 2еИзсћг. {. (1. безкегг. Оутпа81еп, 1891, 8. 1079. У једио да папоменем овде, шха Вг. 6. 1 Ј апс1§га1' иаиоди као узрок, због к Јга аравила о роду речи 3. декдииацнје иије начисао по основанској теоријц, односно но свршетку основе. У својој кшижади „ћаЦегаШгпасћ^еЈбе ипс1 Ветегкип&еп гиг 1а1е1Ш8сћеп 8сћп1^гатта(;1к уоп Вг. виз1ау ^ап(1§гаГ, Вашћег^, 1891,* каже ои на стр. 10. ово: »Босћ коип^е 1сћ

Да ндемо даље. Трећа деклинација је, као што је познато, најтежи део науке о латинским облицима. Г. писац ју је по мом мишљењу учинио још тежом и компликованијом тиме, што је са деклинацијом затов1;аушка смешао деклинацију рг1(1ауп1ка. Много би боље био учинио, да је ргШаушке 3. деклинације, о којима говори у шест параграФа (§§ 26 ; 27 ; 28 ; 30; 31,2; 35,15) засебно обрадио у овој деклинацији, као што то видимо и у Шајндлера (јјјј 20 и 21), и у Харреа (§§ 44—46) и у Стегмана 23 25) п у других. А још најбоље би био учинио Ја бар тако мислим —, да је сва асћесНуа сабрао на једно место. На обраду рпАаутка приметио бпх још и то, да г. писац пије нпгде рекао, како се зову рпс1аушга иа из, а, ит ; на ег, а, ит; п (један једини ка1иг) на иг, а, ит. Нигде није рекао, да су и то ргМаушш 1гојед а вуг&е1ћа\ овакав је назив дао само рг1с1ауп1с1та на ег, 18, е 26, 3). У једно буди овде речено, да називи »ргШаушм Лкоједа. з^гае1ћа а и »рмс!аушс1 Ггоједа. з^гзе1ћ а" никако нису згодни. Коректно је речено : рпс1аУП1с1 8 с!уа зугзеШа или в с1уа оћИка, ргјс1ауп1с1 а ћч аупзеЉа или 8 1г1 оћПка. За тим је недостатак у обради рпс!аутка и ово. Кад би неко, рецимо, ученика ког, који је по граматици г. писца са свим добро научио деклинацију ргШаушка, запитао, на што се свршују рпс1аушс1 1гоје§-а 8Угзе1ка, а 3. деклинације, и на што ргк1и \'ШС1 (Јуоје^а вугаеШа, тај ученик би могао тачно одговоритп на то питање. Али кад би га исти питач запитао : на што се свршују ргШаушш јес^по^а зугвеЉа ?, ои не би знао дати тачан одговор. Казао би може бити према ^ 27, I пајпре: Свршују се па х, гз, П8 ; за тпм би се сетио може бпти још ког рг1(1ауп1ка, који се и друкчије свршује, нпр. рпс1аупјка рппсерз, сПуез, раирег итд. Дакле, једпом речи, ученик би нагађао, и никако не би могао одговорити, као што треба, на постављено питаље. За то је требало назначити, да се рпс1аушсј јес1по§:а ВУГзеЉа свршују у ном. синг. на 1, г, 8, х (на 1 само у 1| ј 11). На овом месту да иапоменем и ово. По граматици г. писца зпаће ученик, кад сврши деклинацију, на што се у ном. синг. свршују речи прве, друге, четврте и пете 8к1ошЉе, али неће знати, на што се свршују речн треће 8к1опјЉе. Кад је ппсћ шсћ(; Даги еп(;8сћНе88еп, аисћ (Не Сгепивгеде1п аиз (1ет 5(аттаи81аи(;е аћги1еЦеп, \уеН Уоп8е14еп ргакМзсћег 8сћи1таипег 8сћ"те"ег\у1е^еп(1е Ве(1епкеп (1а^е^еп^еНеп(1 дуиг^еп 9 . За тим каже на стр. 35. ево ово : Мешег Апз1сћ4 хз1; аисћ (1ег КеГегеп(; ешег Апгаћ1 уоп 1а1е1П1зсћеп ОгаштаИкеп т (1ег РћИ. Л\ . 1891, 8. 415, \\ г 1е 1сћ пасћи-а&Исћ т!(; РгеиЛеп ^езећеп. Ег 8а^(; иђег (Ие вгаттаИк уоп ^аитаппМи11ег : »(Не (ЈепизгедеЈп пасћ ћет |5'4«1М)»аи81аи4 9јаћг1^еп 8ех1апегп ће^иетег ћејгићпп^еп а1з пасћ 1г§еп(1 ешет атЗегп Рппс1р, (1аз ћа1(;е кћ 1'пг ејп ИгиНи"."